< Ayub 32 >

1 Maka ketiga orang itu menghentikan sanggahan mereka terhadap Ayub, karena ia menganggap dirinya benar.
Тада престаше она три човека одговарати Јову, јер се чињаше да је праведан.
2 Lalu marahlah Elihu bin Barakheel, orang Bus, dari kaum Ram; ia marah terhadap Ayub, karena ia menganggap dirinya lebih benar dari pada Allah,
А Елијуј, син Варахилов од Вуза, рода Рамовог, разгневи се на Јова што се сам грађаше праведнији од Бога;
3 dan ia juga marah terhadap ketiga orang sahabat itu, karena mereka mempersalahkan Ayub, meskipun tidak dapat memberikan sanggahan.
И на три пријатеља његова разгневи се што не нађоше одговора и опет осуђиваху Јова.
4 Elihu menangguhkan bicaranya dengan Ayub, karena mereka lebih tua dari pada dia.
Јер Елијуј чекаше докле они говораху с Јовом, јер беху старији од њега.
5 Tetapi setelah dilihatnya, bahwa mulut ketiga orang itu tidak lagi memberi sanggahan, maka marahlah ia.
Па кад виде Елијуј да нема одговора у устима она три човека, распали се гнев његов.
6 Lalu berbicaralah Elihu bin Barakheel, orang Bus itu: "Aku masih muda dan kamu sudah berumur tinggi; oleh sebab itu aku malu dan takut mengemukakan pendapatku kepadamu.
И проговори Елијуј син Варахилов од Вуза, и рече: Ја сам најмлађи, а ви сте старци, зато се бојах и не смех вам казати шта мислим.
7 Pikirku: Biarlah yang sudah lanjut usianya berbicara, dan yang sudah banyak jumlah tahunnya memaparkan hikmat.
Мишљах: нека говори старост, и многе године нека објаве мудрост.
8 Tetapi roh yang di dalam manusia, dan nafas Yang Mahakuasa, itulah yang memberi kepadanya pengertian.
Али је дух у људима, и Дух Свемогућег уразумљује их.
9 Bukan orang yang lanjut umurnya yang mempunyai hikmat, bukan orang yang sudah tua yang mengerti keadilan.
Велики нису свагда мудри, и старци не знају свагда шта је право.
10 Oleh sebab itu aku berkata: Dengarkanlah aku, akupun akan mengemukakan pendapatku.
Зато велим: послушај ме да кажем и ја како мислим.
11 Ketahuilah, aku telah menantikan kata-katamu, aku telah memperhatikan pemikiranmu, hingga kamu menemukan kata-kata yang tepat.
Ето, чекао сам да ви изговорите, слушао сам разлоге ваше докле извиђасте беседу.
12 Kepadamulah kupusatkan perhatianku, tetapi sesungguhnya, tiada seorangpun yang mengecam Ayub, tiada seorangpun di antara kamu menyanggah perkataannya.
Пазио сам, али гле, ни један од вас не сапре Јова, не одговори на његове речи.
13 Jangan berkata sekarang: Kami sudah mendapatkan hikmat; hanya Allah yang dapat mengalahkan dia, bukan manusia.
Може бити да ћете рећи: Нађосмо мудрост, Бог ће га оборити, не човек.
14 Perkataannya tidak tertuju kepadaku, dan aku tidak akan menjawabnya dengan perkataanmu.
Није на ме управио беседе, ни ја му нећу одговарати вашим речима.
15 Mereka bingung, mereka tidak dapat memberi sanggahan lagi, mereka tidak dapat berbicara lagi.
Смели су се, не одговарају више, нестало им је речи.
16 Haruskah aku menunggu, karena mereka putus bicara, karena mereka berdiri di sana dan tidak memberi sanggahan lagi?
Чекао сам, али не говоре, стадоше, и више не одговарају.
17 Akupun hendak memberi sanggahan pada giliranku, akupun akan mengemukakan pendapatku.
Одговорићу и ја за се, казаћу и ја како мислим.
18 Karena aku tumpat dengan kata-kata, semangat yang ada dalam diriku mendesak aku.
Јер сам пун речи, тесно је духу у мени.
19 Sesungguhnya, batinku seperti anggur yang tidak mendapat jalan hawa, seperti kirbat baru yang akan meletup.
Гле, трбух је мој као вино без одушке, и распукао би се као нов мех.
20 Aku harus berbicara, supaya merasa lega, aku harus membuka mulutku dan memberi sanggahan.
Говорићу да одахнем, отворићу усне своје, и одговорићу.
21 Aku tidak akan memihak kepada siapapun dan tidak akan menyanjung-nyanjung siapapun,
Нећу гледати ко је ко, и човеку ћу говорити без ласкања.
22 karena aku tidak tahu menyanjung-nyanjung; jika demikian, maka segera Pembuatku akan mencabut nyawaku."
Јер не умем ласкати; одмах би ме узео Творац мој.

< Ayub 32 >