Ayub 16
1 Tetapi Ayub menjawab:
А Јов одговори и рече:
2 "Hal seperti itu telah acap kali kudengar. Penghibur sialan kamu semua!
Слушао сам много таквих ствари; сви сте досадни тешиоци.
3 Belum habiskah omong kosong itu? Apa yang merangsang engkau untuk menyanggah?
Хоће ли бити крај празним речима? Или шта те тера да тако одговараш?
4 Akupun dapat berbicara seperti kamu, sekiranya kamu pada tempatku; aku akan menggubah kata-kata indah terhadap kamu, dan menggeleng-gelengkan kepala atas kamu.
И ја бих могао говорити као ви, да сте на мом месту, гомилати на вас речи и махати главом на вас,
5 Aku akan menguatkan hatimu dengan mulut, dan tidak menahan bibirku mengatakan belas kasihan.
Могао бих вас храбрити устима својим, и мицање усана мојих олакшало би бол ваш.
6 Tetapi bila aku berbicara, penderitaanku tidak menjadi ringan, dan bila aku berdiam diri, apakah yang hilang dari padaku?
Ако говорим, неће одахнути бол мој; ако ли престанем, хоће ли отићи од мене?
7 Tetapi sekarang, Ia telah membuat aku lelah dan mencerai-beraikan segenap rumah tanggaku,
А сада ме је уморио; опустошио си сав збор мој.
8 sudah menangkap aku; inilah yang menjadi saksi; kekurusanku telah bangkit menuduh aku.
Навукао си на ме мрштине за сведочанство; и моја мрша подиже се на ме, и сведочи ми у очи.
9 Murka-Nya menerkam dan memusuhi aku, Ia menggertakkan giginya terhadap aku; lawanku memandang aku dengan mata yang berapi-api.
Гнев Његов растрже ме, ненавиди ме, шкргуће зубима на ме, поставши ми непријатељ сева очима својим на ме.
10 Mereka mengangakan mulutnya melawan aku, menampar pipiku dengan cercaan, dan bersama-sama mengerumuni aku.
Разваљују на ме уста своја, срамотно ме бију по образима, скупљају се на ме.
11 Allah menyerahkan aku kepada orang lalim, dan menjatuhkan aku ke dalam tangan orang fasik.
Предао ме је Бог неправеднику, и у руке безбожницима бацио ме.
12 Aku hidup dengan tenteram, tetapi Ia menggelisahkan aku, aku ditangkap-Nya pada tengkukku, lalu dibanting-Nya, dan aku ditegakkan-Nya menjadi sasaran-Nya.
Бејах миран и затре ме, и ухвативши ме за врат смрска ме и метну ме себи за белегу.
13 Aku dihujani anak panah, ginjalku ditembus-Nya dengan tak kenal belas kasihan, empeduku ditumpahkan-Nya ke tanah.
Опколише ме Његови стрелци, цепа ми бубреге немилице, просипа на земљу жуч моју.
14 Ia merobek-robek aku, menyerang aku laksana seorang pejuang.
Задаје ми ране на ране, и удара на ме као јунак.
15 Kain kabung telah kujahit pada kulitku, dan tandukku kumasukkan ke dalam debu;
Сашио сам кострет по кожи својој, и уваљао сам у прах славу своју.
16 mukaku merah karena menangis, dan bulu mataku ditudungi kelam pekat,
Лице је моје подбуло од плача, на веђама је мојим смртни сен;
17 sungguhpun tidak ada kelaliman pada tanganku, dan doaku bersih.
Премда нема неправде у рукама мојим, и молитва је моја чиста.
18 Hai bumi, janganlah menutupi darahku, dan janganlah kiranya teriakku mendapat tempat perhentian!
Земљо, не криј крв што сам пролио, и нека нема места викању мом.
19 Ketahuilah, sekarangpun juga, Saksiku ada di sorga, Yang memberi kesaksian bagiku ada di tempat yang tinggi.
И сада ето је на небу сведок мој, сведок је мој на висини.
20 Sekalipun aku dicemoohkan oleh sahabat-sahabatku, namun ke arah Allah mataku menengadah sambil menangis,
Пријатељи се моји подругују мном; око моје рони сузе Богу.
21 supaya Ia memutuskan perkara antara manusia dengan Allah, dan antara manusia dengan sesamanya.
О да би се човек могао правдати с Богом, као син човечији с пријатељем својим!
22 Karena sedikit jumlah tahun yang akan datang, dan aku akan menempuh jalan, dari mana aku tak akan kembali lagi.
Јер године избројане навршују се, и полазим путем одакле се нећу вратити.
