Kidung Agung 2
1 Aku hanya bunga mawar dari Saron, bunga bakung di lembah-lembah.
Ја сам ружа саронска, љиљан у долу.
2 Seperti bunga bakung di tengah semak berduri, begitulah kekasihku di antara para putri.
Шта је љиљан међу трњем, то је драга моја међу девојкама.
3 Seperti pohon apel di tengah pohon-pohon di hutan, begitulah kekasihku di antara kaum pria. Aku senang bernaung di bawahnya, buah-buahnya manis rasanya.
Шта је јабука међу дрветима шумским, то је драги мој међу момцима; желех хлад њен, и седох, и род је њен сладак грлу мом.
4 Dibawanya aku ke ruang pesta, pandangannya padaku penuh cinta.
Уведе ме у кућу где је гозба, а застава му је љубав к мени.
5 Kuatkanlah aku dengan manisan buah anggur, segarkanlah aku dengan buah apel, sebab aku sakit asmara.
Поткрепите ме жбановима, придржите ме јабукама, јер сам болна од љубави.
6 Tangan kirinya menopang kepalaku, tangan kanannya memeluk aku.
Лева је рука његова мени под главом, а десном ме грли.
7 Berjanjilah, hai putri-putri Yerusalem, demi rusa-rusa dan kijang-kijang di padang, bahwa kamu takkan mengganggu cinta, sampai ia dipuaskan.
Заклињем вас, кћери јерусалимске, срнама и кошутама пољским, не будите љубави моје, не будите је, док јој не буде воља.
8 Dengar! Kekasihku datang! Ia seperti anak rusa atau kijang. Melompat-lompat di gunung-gunung, meloncat-loncat di bukit-bukit. Lihat, di balik tembok ia berdiri, dengan matanya ia mencari; mengintip dari kisi-kisi jendela.
Глас драгог мог; ево га, иде скачући преко гора, поскакујући преко хумова.
Драги је мој као срна или као јеленче; ево га, стоји иза нашег зида, гледа кроз прозор, вири кроз решетку.
10 Dengar, kekasihku berbicara kepadaku.
Проговори драги мој и рече ми: Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.
11 Lihat, musim dingin sudah lewat, musim hujan sudah berlalu.
Јер гле, зима прође, минуше дажди, отидоше.
12 Di ladang bunga-bunga bermekaran; musim memangkas telah tiba; bunyi tekukur terdengar di tanah kita.
Цвеће се види по земљи, дође време певању, и глас грличин чује се у нашој земљи.
13 Pohon ara mulai berbuah, pohon anggur semerbak bunganya. Datanglah manisku, marilah jelitaku.
Смоква је пустила заметке своје, и лоза винова уцвала мирише. Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.
14 O merpatiku di celah-celah batu, di persembunyian lereng-lereng yang terjal, biarlah aku melihat wajahmu, dan mendengar suaramu, sebab wajahmu elok, suaramu merdu.
Голубице моја у раселинама каменим, у заклону врлетном! Дај да видим лице твоје, дај да чујем глас твој; јер је глас твој сладак и лице твоје красно.
15 Tangkaplah rubah-rubah itu, rubah-rubah kecil yang merusak kebun anggur, sebab kebun anggur kami sedang berkembang.
Похватајте нам лисице, мале лисице, што кваре винограде, јер наши виногради цвату.
16 Kekasihku milikku, dan aku miliknya, ia menggembalakan domba-dombanya di antara bunga-bunga bakung
Мој је драги мој, и ја сам његова, он пасе међу љиљанима.
17 sampai bertiup angin pagi yang melenyapkan kegelapan malam. Kembalilah, kekasihku, seperti kijang, seperti anak rusa di pegunungan Beter.
Док захлади дан и сенке отиду, врати се, буди као срна, драги мој, или као јеленче по горама раздељеним.
