Ayub 4
1 Lalu berbicaralah Elifas, katanya: "Ayub, kesalkah engkau bila aku bicara? Tak sanggup aku berdiam diri lebih lama.
Тада одговори Елифас Теманац и рече:
Ако ти проговоримо, да ти неће бити досадно? Али ко би се могао уздржати да не говори?
3 Banyak orang telah kauberi pelajaran, dan mereka yang lemah telah kaukuatkan.
Гле, учио си многе, и руке изнемогле крепио си;
4 Kata-katamu yang memberi semangat, membangunkan orang yang tersandung, lemas dan penat.
Речи су твоје подизале оног који падаше, и утврђивао си колена која клецаху.
5 Tetapi kini engkau sendiri ditimpa duka; kau terkejut, dan menjadi putus asa.
А сада кад дође на тебе, клонуо си; кад се тебе дотаче, смео си се.
6 Bukankah engkau setia kepada Allah; bukankah hidupmu tiada cela? Jika begitu, sepantasnyalah engkau yakin dan tak putus asa.
Није ли побожност твоја била уздање твоје? И доброта путева твојих надање твоје?
7 Pikirlah, pernahkah orang yang tak bersalah ditimpa celaka dan musibah?
Опомени се, ко је прав погинуо, и где су праведни истребљени?
8 Aku tahu dari pengamatan bahwa orang yang membajak ladang kejahatan, dan menabur benih bencana bagai biji tanaman, akan menuai celaka dan kesusahan!
Како сам ја видео, који ору муку и сеју невољу, то и жању.
9 Bagai badai, begitulah murka Allah membinasakan mereka hingga punah!
Од дихања Божијег гину, и од даха ноздрва Његових нестаје их.
10 Orang jahat mengaum dan meraung, bagaikan singa mereka menggerung. Tetapi Allah membungkam mereka serta mematahkan gigi-giginya.
Рика лаву, и глас љутом лаву и зуби лавићима сатиру се.
11 Mereka mati seperti singa kekurangan makanan, sehingga anak-anaknya bercerai-berai tak keruan.
Лав гине немајући лова, и лавићи расипају се.
12 Pernah suatu wahyu sampai kepadaku, bagaikan bisikan halus dalam telingaku.
Још дође тајно до мене реч, и ухо моје дочу је мало.
13 Tidurku terganggu dan terusik olehnya, seperti mendapat mimpi yang buruk di malam buta.
У мислима о ноћним утварама, кад тврд сан пада на људе,
14 Aku pun terkejut dan menggigil gentar; seluruh tubuhku bergundang, gemetar.
Страх подузе ме и дрхат, од ког устрепташе све кости моје,
15 Angin sepoi menyentuh wajahku, maka tegaklah bulu romaku.
И дух прође испред мене, и длаке на телу мом накострешише се.
16 Suatu sosok berdiri di hadapanku; kutatap, tetapi ia asing bagiku. Lalu kudengar bunyi suara memecah heningnya suasana,
Стаде, али му не познах лица; прилика беше пред очима мојим, и ћутећи чух глас:
17 'Mungkinkah manusia tanpa salah di hadapan Allah? Mungkinkah ia tidak bercela di mata Penciptanya?
Еда ли је човек праведнији од Бога? Еда ли је човек чистији од Творца свог?
18 Bahkan hamba-hamba Allah di surga, tak dapat dipercayai oleh-Nya. Bahkan pada malaikat-malaikat-Nya didapati-Nya kesalahan dan cela.
Гле, слугама својим не верује, и у анђела својих налази недостатака;
19 Apalagi makhluk dari tanah liat makhluk debu yang dapat dipencet seperti ngengat!
А камоли у оних који стоје у кућама земљаним, којима је темељ на праху и сатиру се брже него мољац.
20 Makhluk itu hidup di waktu pagi, lalu mati terlantar di senja hari, dan untuk selamanya ia tak diingat lagi.
Од јутра до вечера сатру се, и нестане их навек да нико и не опази.
21 Maka hilanglah segala yang dimiliki; ia pun mati tanpa beroleh akal budi.'
Слава њихова не пролази ли с њима? Умиру, али не у мудрости.
