Ayub 31
1 Dengan sumpah aku telah berjanji gadis muda tak akan kupandang dengan berahi.
Веру учиних са очима својим, па како бих погледао на девојку?
2 Apakah yang dilakukan Allah terhadap kita? Bagaimanakah dibalas-Nya perbuatan manusia?
Јер какав је део од Бога одозго? И какво наследство од Свемогућег с висине?
3 Celaka dan kemalangan pasti Ia datangkan kepada orang yang melakukan kejahatan!
Није ли погибао неваљалом и чудо онима који чине безакоње?
4 Allah pasti mengetahui segala perbuatanku; dilihat-Nya segala langkahku.
Не виде ли Он путеве моје, и све кораке моје не броји ли?
5 Aku bersumpah bahwa belum pernah aku bertindak curang; belum pernah pula aku menipu orang.
Ако ходих с лажју или ако похита нога моја на превару,
6 Biarlah Allah menimbang aku di atas neraca yang sah, maka Ia akan tahu bahwa aku tidak bersalah.
Нека ме измери на мерилима правим, и нека Бог позна доброту моју.
7 Andaikata aku telah menyimpang dari jalan yang benar, atau hatiku tertarik oleh hal yang cemar, jika tanganku ternoda oleh dosa,
Ако су кораци моји зашли с пута, и ако је за очима мојим пошло срце моје, и за руке моје прионуло шта год,
8 maka biarlah orang lain makan apa yang kutabur, dan seluruh hasil bumiku hancur.
Нека ја сејем а други једе, и нека се искорене изданци моји.
9 Seandainya pernah aku tertarik kepada istri tetanggaku, dan dengan sembunyi, kuintip dia di balik pintu,
Ако се занело срце моје за којом женом, и ако сам вребао на вратима ближњег свог,
10 maka biarlah istriku memasak untuk orang lain; biarlah di ranjang lelaki lain ia berbaring.
Нека другом меље жена моја, и нека се други над њом повијају.
11 Jika dosa yang keji itu memang kulakukan, aku patut menerima hukuman.
Јер је то грдило и безакоње за судије.
12 Dosa itu membinasakan seperti api neraka, segala yang kumiliki habis dibakarnya. (questioned)
Јер би то био огањ који би прождирао до уништења, и сву би моју летину искоренио.
13 Ketika hambaku mengeluh karena haknya kusalahi, kudengarkan dia dan kuperlakukan dengan tulus hati.
Ако нисам хтео доћи на суд са слугом својим или са слушкињом својом, кад би се тужили на мене;
14 Jika tidak, bagaimana harus kuhadapi Allahku? Apa jawabku pada waktu Ia datang menghakimi aku?
Јер шта бих чинио кад би се Бог подигао, и кад би потражио, шта бих Му одговорио?
15 Bukankah Allah yang menciptakan aku, menciptakan juga hamba-hambaku itu?
Који је мене створио у утроби, није ли створио и њега? Није ли нас Он исти саздао у материци?
16 Belum pernah aku tak mau menolong orang yang papa, atau membiarkan para janda hidup berputus asa.
Ако сам одбио сиромасима жељу њихову, и очи удовици замутио,
17 Belum pernah kubiarkan yatim piatu kelaparan, sedangkan aku sendiri cukup makanan.
И ако сам залогај свој сам јео, а није га јела и сирота,
18 Sejak kecil mereka kupelihara; seumur hidupku kubimbing mereka.
Јер је од младости моје расла са мном као код оца, и од утробе матере своје водао сам је;
19 Jika kulihat orang yang berkekurangan, terlalu miskin untuk membeli pakaian,
Ако сам гледао кога где гине немајући хаљине, и сиромаха где се нема чиме покрити,
20 kuhangatkan dia dengan kain wol dari dombaku sendiri, maka ia akan memuji aku dengan segenap hati.
Ако ме нису благосиљала бедра његова што се руном оваца мојих утоплио,
21 Sekiranya pernah aku menindas yatim piatu, sebab yakin akan menang perkaraku,
Ако сам измахнуо руком на сироту, кад видех на вратима помоћ своју,
22 maka biarlah patah kedua lenganku sehingga terpisah dari bahuku.
Нека ми испадне раме из плећа, и рука моја нека се откине из зглоба.
23 Tak akan aku berbuat begitu, sebab hukuman Allah sangat mengecutkan hatiku.
Јер сам се бојао погибли од Бога, ког величанству не бих одолео.
24 Tidak pernah aku mengandalkan hartaku,
Ако сам полагао на злато надање своје, или чистом злату говорио: Узданицо моја!
25 atau membanggakan kekayaanku.
Ако сам се веселио што ми је имање велико и што много стиче рука моја,
26 Tak pernah kusembah mentari yang bersinar cerah ataupun bulan yang bercahaya indah.
Ако сам гледао на сунце, кад сјаје, и на месец кад поносито ходи,
27 Tak pernah aku terpikat olehnya, atau kukecup tanganku untuk menghormatinya.
И срце се моје потајно преварило и руку моју пољубила уста моја,
28 Dosa semacam itu patut mendapat hukuman mati; karena Allah Yang Mahakuasa telah diingkari.
И то би било безакоње за судије, јер бих се одрекао Бога озго;
29 Belum pernah aku bersenang karena musuhku menderita, atau bersukacita karena ia mendapat celaka.
Ако сам се радовао несрећи ненавидника свог, и ако сам заиграо када га је зло задесило,
30 Aku tidak berdoa untuk kematian musuhku; tak pernah aku berbuat dosa semacam itu.
Јер не дадох језику свом да греши тражећи душу његову с проклињањем;
31 Orang-orang yang bekerja padaku tahu, bahwa siapa saja kujamu di rumahku.
Ако не говораху домашњи моји: Ко би нам дао месо његово? Не можемо се ни најести;
32 Rumahku terbuka bagi orang yang bepergian; tak pernah kubiarkan mereka bermalam di jalan.
Странац није ноћивао напољу; врата своја отварао сам путнику;
33 Orang lain menyembunyikan dosanya, tetapi aku tak pernah berbuat seperti mereka.
Ако сам, као што чине људи, тајио преступе своје и крио своје безакоње у својим недрима,
34 Pendapat umum tidak kutakuti, dan penghinaan orang, aku tak perduli. Tak pernah aku tinggal di rumah atau diam saja, hanya karena takut akan dihina.
Ако сам и могао плашити велико мноштво, ипак од најмањег у дому беше ме страх; зато ћутах и не одлажах од врата.
35 Tiadakah orang yang mau mendengarkan kata-kataku? Ku bersumpah bahwa benarlah semuanya itu. Kiranya Yang Mahakuasa menjawab aku. Seandainya tuduhan musuh terhadap aku ditulis semua sehingga terlihat olehku,
О да бих имао кога да ме саслуша! Гле, жеља је моја да ми Свемогући одговори и супарник мој да ми напише књигу.
36 maka dengan bangga akan kupasang pada bahu, dan sebagai mahkota kulekatkan di kepalaku.
Носио бих је на рамену свом, везао бих је себи као венац,
37 Akan kuberitahukan kepada Allah segala yang kubuat; akan kuhadapi Dia dengan bangga dan kepala terangkat.
Број корака својих казао бих Му, као кнез приступио бих к Њему.
38 Seandainya tanah yang kubajak telah kucuri, dan kurampas dari pemiliknya yang sejati,
Ако је на ме викала моја земља, и бразде њене плакале,
39 seandainya hasilnya habis kumakan, dan petani yang menanamnya kubiarkan kelaparan,
Ако сам јео род њен без новаца и досађивао души господара њених,
40 biarlah bukan jelai dan gandum yang tumbuh di ladang, melainkan semak berduri dan rumput ilalang." Sekianlah kata-kata Ayub.
Место пшенице нека ми рађа трње, и место јечма кукољ. Свршише се речи Јовове.
