Ayub 29
1 Ayub melanjutkan uraiannya, katanya,
Још настави Јов беседу своју и рече:
2 "Kiranya hidupku dapat lagi seperti dahulu, waktu Allah melindungi aku.
О да бих био као пређашњих месеца, као оних дана кад ме Бог чуваше,
3 Aku selalu diberi-Nya pertolongan, diterangi-Nya waktu berjalan dalam kegelapan.
Кад светљаше свећом својом над главом мојом, и при виделу Његовом хођах по мраку,
4 Itulah hari-hari kejayaanku, ketika keakraban Allah menaungi rumahku.
Како бејах за младости своје, кад тајна Божија беше у шатору мом,
5 Waktu itu, Yang Mahakuasa masih mendampingi aku, dan anak-anakku ada di sekelilingku.
Кад још беше Свемогући са мном, и деца моја око мене,
6 Ternakku menghasilkan banyak sekali susu. Banyak minyak dihasilkan oleh pohon-pohon zaitunku, meskipun ditanam di tanah berbatu.
Кад се траг мој обливаше маслом, и стена ми точаше уље потоцима,
7 Jika para tua-tua kota duduk bersama, dan kuambil tempatku di antara mereka,
Кад излажах на врата кроз град, и на улици намештах себи столицу:
8 minggirlah orang-orang muda, segera setelah aku dilihat mereka. Juga orang-orang tua bangkit dengan khidmat; untuk memberi hormat.
Младићи видећи ме уклањаху се, а старци устајаху и стајаху,
9 Bahkan para pembesar berhenti berkata-kata,
Кнезови престајаху говорити и метаху руку на уста своја,
10 dan orang penting pun tidak berbicara.
Управитељи устезаху глас свој и језик им пријањаше за грло.
11 Siapa pun kagum jika mendengar tentang aku; siapa yang melihat aku, memuji jasaku.
Јер које ме ухо чујаше, називаше ме блаженим; и које ме око виђаше, сведочаше ми
12 Sebab, kutolong orang miskin yang minta bantuan; kusokong yatim piatu yang tak punya penunjang.
Да избављам сиромаха који виче, и сироту и који нема никог да му помогне;
13 Aku dipuji oleh orang yang sangat kesusahan, kutolong para janda sehingga mereka tentram.
Благослов оног који пропадаше долажаше на ме, и удовици срце распевах;
14 Tindakanku jujur tanpa cela; kutegakkan keadilan senantiasa.
У правду се облачих и она ми беше одело, као плашт и као венац беше ми суд мој.
15 Bagi orang buta, aku menjadi mata; bagi orang lumpuh, aku adalah kakinya.
Око бејах слепом и нога хромом.
16 Bagi orang miskin, aku menjadi ayah; bagi orang asing, aku menjadi pembela.
Отац бејах убогима, и разбирах за распру за коју не знах.
17 Tapi kuasa orang kejam, kupatahkan, dan kurban mereka kuselamatkan.
И разбијах кутњаке неправеднику, и из зуба му истрзах грабеж.
18 Harapanku ialah mencapai umur yang tinggi, dan mati dengan tenang di rumahku sendiri.
Зато говорах: У свом ћу гнезду умрети, и биће ми дана као песка.
19 Aku seperti pohon yang subur tumbuhnya, akarnya cukup air dan embun membasahi dahannya.
Корен мој пружаше се крај воде, роса биваше по сву ноћ на мојим гранама.
20 Aku selalu dipuji semua orang, dan tak pernah kekuatanku berkurang.
Слава моја подмлађиваше се у мене, и лук мој у руци мојој понављаше се.
21 Orang-orang diam, jika aku memberi nasihat; segala perkataanku mereka dengarkan dengan cermat.
Слушаху ме и чекаху, и ћутаху на мој савет.
22 Sehabis aku bicara, tak ada lagi yang perlu ditambahkan; perkataan meresap seperti tetesan air hujan.
После мојих речи нико не проговараше, тако их натапаше беседа моја.
23 Semua orang menyambut kata-kataku dengan gembira, seperti petani menyambut hujan di musim bunga.
Јер ме чекаху као дажд, и уста своја отвараху као на позни дажд.
24 Kutersenyum kepada mereka ketika mereka putus asa; air mukaku yang bahagia menambah semangat mereka.
Кад бих се насмејао на њих, не вероваху, и сјајност лица мог не разгоњаху.
25 Akulah yang memegang pimpinan, dan mengambil segala keputusan. Kupimpin mereka seperti raja di tengah pasukannya, dan kuhibur mereka dalam kesedihannya.
Кад бих отишао к њима, седах у зачеље, и бејах као цар у војсци, кад теши жалосне.
