Ayub 19
1 Tetapi Ayub menjawab, "Mengapa aku terus kamu kecam, dan kamu siksa dengan perkataan?
А Јов одговори и рече:
Докле ћете мучити душу моју и сатирати ме речима?
3 Berkali-kali kamu menghina aku, dan kamu aniaya aku tanpa rasa malu.
Већ сте ме десет пута наружили; није вас стид што тако наваљујете на ме?
4 Seandainya salah perbuatanku, itu tidak merugikan kamu.
Али ако сам доиста погрешио, погрешка ће моја остати код мене.
5 Kamu pikir dirimu lebih baik daripadaku; susahku kamu anggap bukti kesalahanku.
Ако ли се још хоћете да дижете на ме и да ме корите мојом срамотом,
6 Ketahuilah bahwa aku sedang disiksa Allah, dan ditangkap dalam perangkap-Nya.
Онда знајте да ме је Бог оборио и мрежу своју разапео око мене.
7 Aku meronta karena kekejaman-Nya itu, tetapi tidak seorang pun yang memperhatikan aku. "Di mana keadilan," teriakku, tetapi tak ada yang mendengar aku.
Ето, вичем на неправду, али се не слушам; вапим, али нема суда.
8 Allah menutup jalanku, aku tak dapat lewat, lorong-lorongku dibuat-Nya gelap pekat.
Заградио је пут мој да не могу проћи; на стазе моје метнуо је мрак.
9 Ia merampas hartaku semua, dan nama baikku dirusakkan-Nya.
Свукао је с мене славу моју и скинуо венац с главе моје.
10 Ia menghantam aku dari segala jurusan, seperti orang mencabut akar dari tanaman, lalu membiarkannya merana dan layu, begitulah direnggut-Nya segala harapanku.
Порушио ме је од свуда, да ме нема; и као дрво ишчупао је надање моје.
11 Murka Allah kepadaku menyala-nyala; aku dianggap-Nya sebagai musuh-Nya.
Распалио се на ме гнев Његов, и узео ме је међу непријатеље своје.
12 Pasukan-Nya menyerbu tanpa dapat dibendung; jalanku dihalangi, dan kemahku dikepung.
Војске Његове дођоше све заједно и насуше к себи пут к мени, стадоше у логор около шатора мог.
13 Sanak saudaraku dijauhkan-Nya daripadaku; aku menjadi orang asing bagi semua kenalanku.
Браћу моју удаљио је од мене, и знанци моји туђе се од мене.
14 Kaum kerabatku semua menjauhkan diri; teman-temanku tak ingat kepadaku lagi.
Ближњи моји оставише ме, и знанци моји заборавише ме.
15 Hamba perempuanku lupa siapa aku, tuan mereka; dianggapnya aku orang yang belum dikenalnya.
Домашњи моји и моје слушкиње гледају ме као туђина; странац сам у очима њиховим.
16 Kupanggil hambaku, tapi ia tak menyahut, meskipun kubujuk dia dengan lembut.
Зовем слугу свог, а он се не одзива, а молим га устима својим.
17 Istriku muak mencium bau napasku, saudara kandungku tak sudi mendekatiku.
Дах је мој мрзак жени мојој, а преклињем је синовима утробе своје.
18 Aku dihina oleh anak-anak di jalan; jika aku berdiri, aku ditertawakan.
Ни деца не хају за ме; кад устанем, руже ме.
19 Melihat aku, teman karibku merasa ngeri; aku ditinggalkan mereka yang kukasihi.
Мрзак сам свима неверним својим, и које љубљах посташе ми противници.
20 Tubuhku tinggal kulit pembalut tulang; hampir saja aku mati dan nyawaku melayang.
За кожу моју као за месо моје прионуше кости моје; једва оста кожа око зуба мојих.
21 Hai kawan-kawanku, kasihanilah aku, sebab tangan Allah memukul aku.
Смилујте се на ме, смилујте се на ме, пријатељи моји, јер се рука Божија дотакла мене.
22 Allah terus menekan aku; mengapa kamu tiru Dia? Belum puaskah kamu menyiksa?
Зашто ме гоните као Бог, и меса мог не можете да се наситите?
23 Ah, kiranya kata-kataku dicatat, sehingga akan selalu diingat;
О кад би се написале речи моје! Кад би се ставиле у књигу!
24 kiranya dengan besi dipahat pada batu, supaya bertahan sepanjang waktu.
Писаљком гвозденом и оловом на камену за вечни спомен кад би се урезале!
25 Aku tahu bahwa di surga ada Pembelaku; akhirnya Ia akan datang menolong aku.
Али знам да је жив мој Искупитељ, и на последак да ће стати над прахом.
26 Meskipun kulitku luka-luka dan pecah, tapi selama aku bertubuh, akan kupandang Allah.
И ако се ова кожа моја и рашчини, опет ћу у телу свом видети Бога.
27 Dengan mataku sendiri Dia akan kulihat, dan bagiku Dia menjadi sahabat. Hatiku hancur sebab kamu berkata,
Ја исти видећу Га, и очи моје гледаће Га, а не друге. А бубрега мојих нестаје у мени.
28 'Bagaimana caranya kita mendakwanya?' Kamu mencari alasan untuk membuat perkara.
Него би требало да кажете: Зашто га гонимо? Кад је корен беседе у мени.
29 Tetapi, kini takutlah kepada pedang! Sebab Allah murka dan menghukum orang berdosa; maka tahulah kamu, bahwa ada Allah yang mengadili manusia."
Бојте се мача; јер је мач освета за безакоње; и знајте да има суд.
