Pengkhotbah 3

1 Segala sesuatu di dunia ini terjadi pada waktu yang ditentukan oleh Allah.

Свему има време, и сваком послу под небом има време.

2 Allah menentukan waktu untuk melahirkan dan waktu untuk meninggal, waktu untuk menanam dan waktu untuk mencabut,

Има време кад се рађа, и време кад се умире; време кад се сади, и време кад се чупа посађено;

3 waktu untuk membunuh dan waktu untuk menyembuhkan, waktu untuk merombak dan waktu untuk membangun.

Време кад се убија, и време кад се исцељује; време кад се разваљује, и време кад се гради.

4 Allah menentukan waktu untuk menangis dan waktu untuk tertawa, waktu untuk meratap dan waktu untuk menari,

Време плачу и време смеху; време ридању и време игрању;

5 waktu untuk bersenggama dan waktu untuk pantang senggama, waktu untuk memeluk dan waktu untuk menahan diri.

Време кад се размеће камење, и време кад се скупља камење; време кад се грли, и време кад се оставља грљење;

6 Allah menentukan waktu untuk menemukan dan waktu untuk kehilangan, waktu untuk menabung dan waktu untuk memboroskan,

Време кад се тече, и време кад се губи; време кад се чува, и време кад се баца;

7 waktu untuk merobek dan waktu untuk menjahit, waktu untuk berdiam diri dan waktu untuk berbicara.

Време кад се дере, и време кад се сашива; време кад се ћути и време кад се говори.

8 Allah menentukan waktu untuk mengasihi dan waktu untuk membenci, waktu untuk berperang dan waktu untuk berdamai.

Време кад се љуби, и време кад се мрзи; време рату и време миру.

9 Apakah hasil segala jerih payah kita?

Каква је корист ономе који ради од оног око чега се труди?

10 Aku tahu bahwa Allah memberi beban yang berat kepada kita.

Видео сам послове које је Бог дао синовима људским да се муче око њих.

11 Ia menentukan waktu yang tepat untuk segala sesuatu. Ia memberi kita keinginan untuk mengetahui hari depan, tetapi kita tak sanggup mengerti perbuatan Allah dari awal sampai akhir.

Све је учинио да је лепо у своје време, и савет метнуо им је у срце, али да не може човек докучити дела која Бог твори, ни почетка ни краја.

12 Aku tahu bahwa bagi kita tak ada yang lebih baik daripada bergembira dan menikmati hidup sepanjang umur kita.

Дознах да нема ништа боље за њих него да се веселе и чине добро за живота свог.

13 Sebaiknya kita semua makan dan minum serta menikmati hasil kerja kita. Itu adalah pemberian Allah.

И кад сваки човек једе и пије и ужива добра од сваког труда свог, то је дар Божји.

14 Aku tahu bahwa segala karya Allah akan tetap ada selama-lamanya. Manusia tak dapat menambah atau menguranginya. Dan Allah bertindak demikian supaya kita takut kepada-Nya.

Дознах да шта год твори Бог оно траје довека, не може му се ништа додати нити се од тога може шта одузети; и Бог твори да би Га се бојали.

15 Yang sekarang terjadi, sudah terjadi sebelumnya. Yang akan ada, sudah lama ada. Allah menentukan supaya yang sudah terjadi, terjadi lagi.

Шта је било то је сада, и шта ће бити то је већ било; јер Бог повраћа шта је прошло.

16 Ada lagi yang kulihat di dunia ini: di mana seharusnya ada keadilan dan kebaikan, di situ ada kejahatan.

Још видех под сунцем где је место суда безбожност и место правде безбожност.

17 Pikirku, Allah akan mengadili orang yang baik maupun orang yang jahat, sebab setiap hal dan setiap tindakan akan terjadi pada waktu yang ditentukan Allah.

И рекох у срцу свом: Бог ће судити праведнику и безбожнику; јер има време свему и сваком послу.

18 Kesimpulanku ialah: Allah menguji kita untuk menunjukkan bahwa nasib kita tidak berbeda dengan nasib binatang.

Рекох у срцу свом за синове људске да им је Бог показао да виде да су као стока.

19 Bagaimanapun juga, nasib manusia dan binatang adalah serupa. Yang satu akan mati, begitu juga yang lain. Kedua-duanya adalah sama-sama makhluk. Jadi, manusia tidak lebih beruntung daripada binatang, sebab bagi kedua-duanya hidup itu sia-sia.

Јер шта бива синовима људским то бива и стоци, једнако им бива; како гине она тако гину и они, и сви имају исти дух; и човек ништа није бољи од стоке, јер је све таштина.

20 Mereka menuju ke tempat yang sama. Mereka berasal dari debu dan akan kembali kepada debu.

Све иде на једно место; све је од праха и све се враћа у прах.

21 Kita tidak tahu, apakah roh manusia naik ke atas dan roh binatang turun ke dalam tanah.

Ко зна да дух синова људских иде горе, а дух стоке да иде доле под земљу?

22 Sebab itu aku menyadari bahwa tidak ada yang lebih baik bagi manusia daripada menikmati hasil kerjanya. Selain itu tak ada yang dapat dilakukannya. Tak mungkin ia mengetahui apa yang akan terjadi setelah ia mati.

Зато видех да ништа нема боље човеку него да се весели оним што ради, јер му је то део; јер ко ће га довести да види шта ће бити после њега?