Job 30
1 Ita, dagiti ub-ubing ngem siak ket awan ti ar-aramidenda no di ti manglais kaniak- dagitoy nga agtutubo a dagiti ammada ket pinagkedkedak koma nga agtrabaho a kadua dagiti asok iti arbanko.
А сада смеју ми се млађи од мене, којима отаца не бих хтео метнути са псима стада свог.
2 Pudno, ti kinapigsa dagiti ima ti amada, kasano koma a natulongandak - dagiti lallaki a ti kinapigsa ti kinalakayda ket napukawen?
А на шта би ми и била сила руку њихових? У њима беше пропала старост.
3 Narapisda gapu iti kinapanglaw ken bisin; nagkibkibda iti namaga a daga idiay kasipngetan ti let-ang ken iti disso nga awan matagtagitaona.
Од сиромаштва и глади самоћаваху бежећи од сува, мрачна, пуста и опустошена места;
4 Nagpag-utda kadagiti naraboy a mulmula; dagiti ramut ti buyboy ti nagbalin a taraonda.
Који браху лободу по честама, и смреково корење беше им храна.
5 Napapanawda manipud kadagiti tattao a nangpukkaw kadakuada, a kasla iti panangpukkaw iti maysa a tao iti agtatakaw.
Између људи беху изгоњени и викаше се за њима као за лупежом.
6 Isu a nagnaedda kadagiti tanap nga asideg iti karayan, kadagiti rukib ken kadagiti dadakkel a bato.
Живљаху по страшним увалама, по јамама у земљи и у камену.
7 Aggaraigida a kasla kadagiti asno iti nagbabaetan dagiti naraboy a mulmula; naguummongda iti sirok dagiti narabuy a mulmula.
По грмовима рикаху, под трњем се скупљаху.
8 Kaputotan ida dagiti maag, wen, dagiti awan serserbina a tattao; napapanawda iti daga babaen kadagiti saplit.
Беху људи никакви и без имена, мање вредни него земља.
9 Ngem ita, pinagbalindak dagiti annakda a lallaki a pakasaritaan para iti kanta ti panglais; pudno, maysaak itan a paga-angawan kadakuada.
И њима сам сада песма, и постах им прича.
10 Karuroddak ken ad-adaywandak; kanayonda a tuptupraan ti rupak.
Гаде се на ме, иду далеко од мене и не устежу се пљувати ми у лице.
11 Ta pinugsat ti Dios ti tali ti panak ket pinarigatnak, ken isu a napukaw amin ti panagteppel dagitoy a tattao iti sangoanak.
Јер је Бог одапео моју тетиву и муке ми задао те збацише узду преда мном.
12 Iti makannawan nga imak ken tumakder dagiti naranggas a tattao; pappapanawendak ken igabsuonda kaniak dagiti wagas ti panangdadaelda.
С десне стране устајаху момци, поткидаху ми ноге, и насипају пут к мени да ме упропасте.
13 Daddadaelenda ti dalanko; iyas-asidegda ti didigra kaniak, lallaki nga awan ti uray maysa a manganawa kadakuada.
Раскопаше моју стазу, умножише ми муке, не треба нико да им помаже.
14 Umaydak darupen a kasla maysa nga armada manipud iti nalawa nga abot iti pader ti siudad; itulidda dagiti bagbagida kaniak iti katingngaan ti pannakadadael.
Као широким проломом навиру, и наваљују преко развалина.
15 Ti buteng ti nanglapunos kaniak; naipanaw ti dayawko a kasla intayab ti angin; napukaw ti kinarang-ayko a kasla ulep.
Страхоте навалише на ме, и као ветар терају душу моју, и као облак прође срећа моја.
16 Ita, maibukbukbok ti biagko manipud iti kaunggak; dagiti aldaw ti panagsagsagaba ti nangtengngel kaniak.
И сада се душа моја разлива у мени, стигоше ме дани мучни.
17 Iti rabii, agut-ot dagiti tulangko; saan a sumardeng ti ut-ot a kasla mangkibkibkib kaniak.
Ноћу пробада ми кости у мени, и жиле моје не одмарају се.
18 Ginammatan ti kinapigsa ti Dios ti pagan-anayko; naiputipot daytoy kaniak a kasla iti kwelyo ti nagayad a pagan-anayko.
Од тешке силе променило се одело моје, и као огрлица у кошуље моје стеже ме.
19 Impalladawnak iti kapitakan; nagbalinak a kasla tapok ken dapu.
Бацио ме је у блато, те сам као прах и пепео.
20 Immasugak kenka, O Dios, ngem dinak sungsungbatan; timmakderak, ket kimmitaka laeng kaniak.
Вичем к Теби, а Ти ме не слушаш; стојим пред Тобом, а Ти не гледаш на ме.
21 Nagbaliwkan ket nagbalinka a naulpit kaniak; babaen iti bileg ti imam, pinarigatnak.
Претворио си ми се у љута непријатеља; силом руке своје супротиш ми се.
22 Impangatonak iti angin ket impallatoknak daytoy; dinadaelnak iti bagio.
Подижеш ме у ветар, посађујеш ме на њ, и растапаш у мени све добро.
23 Ta ammok nga ipannakto iti patay, ti balay a nakaitudingan ti amin a sibibiag.
Јер знам да ћеш ме одвести на смрт и у дом одређени свима живима.
24 Nupay kasta, awan kadi ti tao a mangiyunnat iti imana a dumawat iti tulong no matinnag isuna? Awan kadi ti mariribukan a tao a dumawat iti tulong?
Али неће пружити руке своје у гроб; кад их стане потирати, они неће викати.
25 Saanak kadi a nagsangit para kenkuana a mariribukan? Saanak kadi a nagladingit para iti agkasapulan a tao?
Нисам ли плакао ради оног који беше у злу? Није ли душа моја жалосна бивала ради убогог?
26 Idi nagbirukak ti naimbag, ket dakes ti dimteng; idi nagurayak iti lawag, kinasipnget ketdi ti dimteng.
Кад се добру надах, дође ми зло; и кад се надах светлости, дође мрак.
27 Mariribukan ti pusok ken saan nga agtalna; dimteng kaniak dagiti aldaw ti pannakaparigat.
Утроба је моја узаврела, и не може да се умири, задесише ме дани мучни.
28 Ngimmisiten ti kudilko ngem saan a gapu iti init; nagtakderak iti taripnong ket dimmawatak iti tulong.
Ходим црн, не од сунца, устајем и вичем у збору.
29 Kakabsatdak dagiti atap nga aso a kadua dagiti kullaaw.
Брат постах змајевима и друг совама.
30 Nangisit ti kudilko ken agregregda manipud iti bagik; kasla napuoran dagiti tulangko gapu iti pudot.
Поцрнела је кожа на мени и кости моје посахнуше од жеге.
31 Ngarud, ti arpak ket nakatono kadagiti kanta a pangladingit, ti plautak a para iti panagkanta dagiti agdungdung-aw.
Гусле се моје претворише у запевку, и свирала моја у плач.
