< Ndị Ikpe 6 >
1 Ọzọkwa, ụmụ Izrel mere ihe ọjọọ nʼanya Onyenwe anyị, nʼihi ya, Onyenwe anyị nyefere ha nʼaka ndị Midia afọ asaa.
И сотвориша сынове Израилевы злое пред Господем, и предаде их Господь в руку Мадиамлю седмь лет.
2 Nʼihi na ndị Midia mekpara ha ahụ nke ukwuu, ụmụ Izrel meere onwe ha ebe obibi nʼugwu, nʼime ọgba nkume, na nʼebe e wusiri ike dị iche iche.
И укрепися рука Мадиамля на Израиля: и сотвориша себе сынове Израилевы от лица Мадиамля ограды в горах и в пещерах и в твердынех.
3 Mgbe ọbụla ndị Izrel ghasịrị mkpụrụ nʼubi ha, ndị Midia, ndị Amalek na ụfọdụ ndị ọzọ si nʼọwụwa anyanwụ na-abịa buso ha agha.
И бысть егда сеяше муж Израилев, и восхождаше Мадиам и Амалик и сынове восточнии, и восхождаху на него,
4 Ha na-ebichi ala ahụ, bibie ihe niile a kụrụ nʼubi nʼala ahụ niile ruo na Gaza. O nweghị ihe ọbụla dị ndụ ndị Izrel nwere, ma atụrụ, ma ehi, ma ịnyịnya ibu, ha na-ahapụ.
и ополчахуся на них, и разоряху плоды земныя, дондеже внити в Газу: и не оставляху бытия жизненнаго во Израили, и стад и телца и осла:
5 Dịka usuu igurube ka ha na-abịa, ha na anụ ụlọ ha niile, na ụlọ ikwu ha niile. Ọnụọgụgụ ha dị ukwuu ruo na-apụghị ịgụta ole ha dị, maọbụ ịnyịnya kamel ha. Ha na-abata nʼala ahụ nʼihi ibibicha ya.
яко сами и скоти их восхождаху, и кущы их преношаху, и прихождаху яко прузи множеством, и самем и велблюдом их не бяше числа: и прихождаху на землю Израилеву разорити ю.
6 Site nʼomume ọjọọ ndị a, e mere ka ụmụ Izrel bụrụ ndị dara ụbịam nke ukwuu nʼihi ọchịchị ndị Midia. Nʼikpeazụ, ụmụ Izrel tikuru Onyenwe anyị ka o nyere ha aka.
И обнища Израиль зело от лица Мадиамля.
7 Mgbe ụmụ Izrel tikuru Onyenwe anyị nʼihi mkpagbu ndị Midia na-akpagbu ha,
И возопиша сынове Израилевы ко Господу: и бысть егда возопиша сынове Израилевы ко Господу Мадиама ради,
8 Onyenwe anyị zitere onye amụma, onye gwara ha okwu sị, “Ihe a bụ ihe Onyenwe anyị Chineke nke Izrel kwuru, Esi m nʼala Ijipt, ala ahụ unu bụ ndị ohu nʼime ya, kpọpụta unu.
и посла Господь мужа пророка к сыном Израилевым, и рече им: сия глаголет Господь Бог Израилев: Аз есмь изведый вас из Египта, и изведох вас из дому работы:
9 Anapụtara m unu site nʼaka ike ndị Ijipt na site nʼaka ndị niile kpagburu unu, chụpụ ha site nʼihu unu, ma nye unu ala ha.
и избавих вас от руки Египетския и от руки всех стужающих вам: и изгнах я от лица вашего, и дах вам землю их,
10 Agwara m unu sị, ‘Mụ onwe m bụ Onyenwe anyị Chineke unu. Unu efela chi niile nke ndị Amọrait, ndị unu bi nʼala ha.’ Ma unu jụrụ ige m ntị.”
и рекох вам: Аз есмь Господь Бог ваш, не убойтеся богов Аморрейских, в нихже вы живете в земли их: и не послушасте гласа Моего.
11 Mmụọ ozi Onyenwe anyị bịara nọdụ ọdụ nʼokpuru osisi ukwu ook dị nʼOfra, nʼala ubi Joash, onye obodo Abieza, ebe nwa ya a na-akpọ Gidiọn nọ na-azọcha mkpụrụ ọka wiiti nʼime ebe ịzọcha mkpụrụ vaịnị nʼihi na ọ na-ezo onwe ya ka ndị Midia hapụ ịhụ ya anya.
И прииде Ангел Господень, и седе под дубом, иже есть во Ефрафе, иже бысть Иоаса отца Езри. И Гедеон сын его млачаше пшеницу на гумне его, бежати от лица Мадиамля.
12 Mmụọ ozi Onyenwe anyị pụtara ihe nʼebe ahụ gwa ya okwu sị, “Gị dike na dimkpa nʼagha, Onyenwe anyị nọnyeere gị.”
И явися ему Ангел Господень и рече к нему: Господь с тобою, сильный крепостию.
13 Gidiọn zara sị, “Biko onyenwe m, ma ọ bụrụ na Onyenwe anyị nọnyeere anyị, gịnị mere ihe ndị a niile ji na-adakwasị anyị? Ebeekwanụ ka ihe ịrịbama ahụ niile dị nke nna anyị ha gwara anyị sị, ‘Ọ bụghị site nʼIjipt ka Onyenwe anyị siri gbapụta anyị?’ Ma ugbu a, Onyenwe anyị ajụla anyị, hapụ anyị nʼaka ndị Midia ka ha laa anyị nʼiyi.”
И рече к нему Гедеон: во мне, Господи мой: и аще есть Господь с нами, и вскую обретоша ны вся злая сия? И где суть вся чудеса Его, елика поведаша нам отцы наши, глаголюще: не из Египта ли изведе нас Господь? И ныне отверже нас Господь и предаде нас в руку Мадиамлю.
14 Mgbe ahụ, Onyenwe anyị nyere ya iwu sị ya, “Ngwa, jiri ike gị dị ukwuu pụọ, gaa ka ị gbapụta ụmụ Izrel site nʼaka ndị Midia. Mụ onwe m na-ezigakwa gị.”
И воззре на него Ангел Господень и рече ему: иди в крепости твоей сей, и спасеши Израиля от руки Мадиамли: и се, послах тя.
15 Ma Gidiọn sịrị ya, “Biko, Onyenwe m, olee otu m ga-esi zọpụta Izrel? Lee, esi m nʼikwu dịkarịsịrị nta nʼime Manase pụta. Mụ onwe m bụkwa onye dịkarịsịrị ala nʼezinaụlọ m.”
И рече к нему Гедеон: во мне, Господи, в чесом спасу Израиля? Се, тысяща моя хуждша в Манассии, и аз есмь мний в дому отца моего.
16 Ma Onyenwe anyị zara sị ya, “Mụ onwe m ga-anọnyere gị. Ị ga-ebibikwa ndị Midia niile.”
И рече к нему Господь: понеже Аз буду с тобою, и избиеши Мадиама яко мужа единаго.
17 Gidiọn zaghachiri sị, “Ọ bụrụ na m achọtala ihuọma nʼanya gị, nye m ihe ịrịbama nke ga-egosi na ọ bụ gị nʼezie na-agwa m okwu.
И рече к Нему Гедеон: и аще обретох благодать пред очима Твоима, и да сотвориши мне днесь знамение, яко Ты глаголеши со мною:
18 Biko esikwala ebe a pụọ ruo mgbe m lọghachiri weta onyinye m ga-eche nʼihu gị.” Onyenwe anyị zara sị ya, “Aga m eche ruo mgbe ị lọghachiri.”
не отиди отсюду, дондеже приити мне к Тебе, и принесу жертву мою, и пожру пред Тобою. И рече: Аз есмь, премедлю, дондеже обратишися ты.
19 Gidiọn mere ngwangwa laa nʼụlọ ya, gbuo otu nwa ewu, sie ya. O jikwa ụtụ ọka mee achịcha, nke ihe na-eko achịcha na-adịghị nʼime ya. Emesịa, o tinyere anụ ahụ nʼime nkata, wụnyekwa ofe nʼime ite, buru ha jekwuru Mmụọ ozi ahụ, ebe ọ nọ na-eche ya nʼokpuru osisi ook ahụ.
И Гедеон вниде, и сотвори козлище от коз, и четверть ифи муки опресноков, и мяса вложи в кошницу, и юху влия в горнец: и изнесе к Нему под дуб, и поклонися.
20 Mmụọ ozi nke Chineke sịrị ya, “Were anụ a na ogbe achịcha ahụ na-ekoghị eko, tụkwasị ha nʼelu nkume a, wụpụkwa ofe ahụ.” Gidiọn mere otu a.
И рече к нему Ангел Господень: возми мяса и хлебы пресныя, и положи у камене онаго, и юху близ излий. И сотвори тако.
21 Mgbe Mmụọ ozi Onyenwe anyị ahụ metụrụ ọnụ mkpanaka ahụ nke dị nʼaka ya nʼelu anụ na achịcha ahụ na-ekoghị eko. Ọkụ sitere nʼoke nkume ahụ nwuru, rechapụ anụ ahụ na achịcha nʼekoghị eko ahụ. Mmụọ ozi nke Onyenwe anyị ahụ gbara barịị site nʼihu ya.
И простре Ангел Господень конец жезла, иже в руце его, и прикоснуся мясом и хлебом пресным: и возгореся огнь из камене, и пояде мяса и опресноки: и Ангел Господень отиде от очей его.
22 Mgbe Gidiọn ghọtara na ọ bụ Mmụọ ozi nke Onyenwe anyị, o tiri mkpu akwa sị, “Ewoo! Onyenwe m Onyenwe anyị! Ahụla m Mmụọ ozi Onyenwe anyị ihu na ihu!”
И виде Гедеон, яко Ангел есть Господень, и рече Гедеон: увы мне, Господи, Господи, яко видех Ангела Господня лицем к лицу.
23 Ma Onyenwe anyị sịrị ya, “Udo dịrị gị, atụla egwu! Ị gaghị anwụ.”
И рече ему Господь: мир тебе, и не бойся, не умреши.
24 Ya mere, Gidiọn wuuru Onyenwe anyị ebe ịchụ aja nʼebe ahụ, kpọọ ya, Onyenwe anyị bụ Onye Udo. Ụlọ nchụaja ahụ dịkwa nʼime obodo Ofra nʼala ndị Abieza ruo taa.
И созда тамо Гедеон жертвенник Господу, и назва его Мир Господень, даже до дне сего, еще сущу ему во Ефрафе отца Езри.
25 Nʼabalị ụbọchị ahụ, Onyenwe anyị gwara Gidiọn okwu sị ya, “Were oke ehi nna gị, bụ oke ehi nke abụọ, nke gbara afọ asaa. Dọtuo ebe ịchụ aja nna gị wuru maka Baal, gbutukwaa ogidi osisi Ashera dị nʼakụkụ ya.
И бысть в ту нощь, и рече ему Господь: возми телца упитаннаго (от скотов) отца твоего, и телца втораго седми лет, и разориши олтарь Ваалов, иже есть отца твоего, и дубраву, яже у него, да посечеши:
26 Mgbe ahụ, wuoro Onyenwe anyị bụ Chineke gị ebe ịchụ aja, nʼelu ebe a dị oke elu. Jiri osisi Ashera ahụ nke ị gbuturu kwanye ọkụ, chụọ oke ehi nke abụọ ahụ dịka aja nsure ọkụ.”
и да соградиши олтарь Господеви Богу твоему явившемуся тебе на верху (горы) маози во предчинии: и да поймеши телца втораго и вознесеши всесожжения на древех дубравы, юже посечеши.
27 Ya mere, Gidiọn duuru mmadụ iri site na ndị na-ejere ya ozi, ndị nyeere ya aka imezu ihe niile dịka Onyenwe anyị nyere ya nʼiwu. Kama, site nʼegwu maka ndị ikwu nna ya, na ndị bi nʼobodo ahụ, o mere ihe ndị a niile nʼime abalị.
И поя Гедеон десять мужей от рабов своих, и сотвори, якоже заповеда ему Господь. И бысть яко убояся дому отца своего и мужей града, еже сотворити во дни, и сотвори нощию.
28 Mgbe chi bọrọ, mgbe ndị obodo ahụ malitere ijegharị, ha hụrụ na a kwatuola ebe ịchụ aja Baal, hụkwa na e gbutuola ogidi osisi Ashera dị nʼakụkụ ya, ma werekwa oke ehi nke abụọ chụọ aja nʼelu ebe ịchụ aja ọhụrụ ahụ!
И обутреневаша мужие градстии заутра: и се, раскопан олтарь Ваалов, и дубрава яже у него посечена, и видеша телца втораго вознесена на всесожжение на олтарь новосогражденный.
29 Ha jụrịtara onwe ha ajụjụ sị, “Onye mere ihe dị otu a?” Mgbe ha ji nwayọọ jụgharịa ajụjụ, a gwara ha sị, “Ọ bụ Gidiọn nwa Joash mere ya.”
И рече муж к ближнему своему: кто сотвори вещь сию? И вопрошаху и искаху, и познаша, яко Гедеон сын Иоасов сотвори вещь сию.
30 Ndị obodo ahụ sịrị Joash, “Kpụpụta nwa gị. Ọ ga-anwụrịrị, nʼihi na ọ kwadala ebe ịchụ aja Baal, gbutuo ogidi osisi Ashera, nke dị nʼakụkụ ya.”
И рекоша мужие градстии ко Иоасу: изведи сына твоего, и да умрет, яко раскопа олтарь Ваалов и яко посече дубраву яже над ним.
31 Ma Joash tinyere ọnụ jụọ ha ajụjụ sị ha, “Baal, ọ gwara unu na ọ chọrọ ka unu nyere ya aka? Unu na-achọ ịzọpụta ya? Onye ọbụla wepụtara onwe ya maka ịlụrụ Baal ọgụ ga-anwụ tupu chi echi abọọ. Ọ bụrụ nʼezie na Baal bụ chi, hapụnụ ya ka o tigbuo onye ahụ mebiri ebe ịchụ aja ya.”
И рече Иоас к мужем воставшым на него: еда вы ныне суд глаголете о Ваале? Или вы его спасете? Иже аще кто сотвори обиду, да умрет до заутрия: аще Бог есть, да мстит себе, яко раскопа олтарь его.
32 Ya mere, nʼụbọchị ahụ, ha malitere ịkpọ Gidiọn “Jerub-Baal.” Ha kwuru sị, “Ka Baal lụọrọ onwe ya ọgụ,” nʼihi na ọ kwadara ebe ịchụ aja Baal.
И прозва его в той день Иероваалом, глаголя: да отмстит на нем Ваал, яко раскопа олтарь его.
33 Mgbe na-adịghị anya, usuu ndị agha Midia, na ndị Amalek, na obodo niile gbara ha gburugburu jikọtara onwe ha nʼotu, bịa ibu agha megide ụmụ Izrel. Ha niile gafere osimiri Jọdan, bịaruo na Ndagwurugwu Jezril ebe ha mara ụlọ ikwu.
И весь Мадиам и Амалик и сынове востоков снидошася вкупе, и преидоша (реку), и ополчишася в долине Иезраель.
34 Mgbe ahụ, Mmụọ Nsọ Onyenwe anyị bịakwasịrị Gidiọn. Ọ fụrụ opi ike nke o ji kpọkọta ndị agha ka ha zukọọ. Ndị agha niile si nʼikwu Abieza pụkwutere ya.
И Дух Божий укрепи Гедеона, и воструби рогом, и возопи Авиезер вслед его.
35 Otu aka ahụ, o zipụrụ ndị ozi ka ha jekwuru ndị agha ndị Manase, na nke ndị Asha, na nke ndị Zebụlọn, na nke ndị Naftalị, ịkpọ ha ka ha bịa soro ya gaa ibu agha. Ha niile kwenyere pụkwute ya maka agha ahụ.
И посла послы ко всему Манассию, и созвася и сей вслед его. Посем посла послы во Асир и в Завулон и в Неффалим, и взыдоша во сретение им.
36 Gidiọn sịrị Chineke, “Ọ bụrụ nʼezie na ị ga-azọpụta Izrel site nʼaka m dịka i kwere na nkwa,
И рече Гедеон к Богу: аще Ты спасаеши рукою моею Израиля, якоже глаголал еси,
37 lee, aga m edebe ajị anụ nʼebe ịzọcha ọka. Ọ bụrụ na igirigi adakwasị naanị nʼelu ajị anụ ahụ ma ala ebe ọ tọgbọ gbakọọ agbakọ, mgbe ahụ aga m amata na ị ga-anapụta Izrel site nʼaka m, dịka ị kwuru.”
се, аз положу руно овчее на гумне: и аще будет роса на руне точию, и по всей земли суша, уразумею, яко спасеши рукою моею Израиля, якоже глаголал еси.
38 Ihe a mezukwara dịka Gidiọn si rịọọ ya. Mgbe chi bọrọ, ọ gara welite ajị anụ ahụ chọpụta na o jupụtara na mmiri. Mmiri o si na ya pịpụta juru otu efere miri emi.
И бысть тако: и урани Гедеон наутрие, и исцеди руно, и истече роса из руна, исполнен окрин воды.
39 Mgbe ahụ, Gidiọn sịrị Chineke, “Ka iwe gị ghara ịdị ọkụ megide m. Ka m rịọkwuo naanị otu ihe ọzọ. Kwere ka m jiri ajị anụ a nwalee otu ugboro ọzọ, kama nʼoge a, mee ka mmiri ghara ịdị nʼajị anụ ahụ, ma ka igirigi jupụta nʼala ebe ọ tọgbọ.”
И рече Гедеон к Богу: да не разгневается ярость Твоя на мя, и возглаголю еще единою, и искушу еще единою руном: да будет суша на руне токмо, и по всей земли да будет роса.
40 Nʼabalị ahụ, Chineke mere otu a. Ala niile gbaa gburugburu dere mmiri site nʼigirigi, ma mmiri ọbụla adịghị nʼajị anụ ahụ.
И сотвори Бог тако в нощи той: и бысть суша на руне токмо, и по всей земли бысть роса.