Sálmarnir 38
1 Drottinn, ekki refsa mér, þótt þú sért reiður.
Господе! Немој ме карати у гневу свом, нити ме наказити у јарости својој.
2 Örvar þínar standa í mér og hönd þín liggur þungt á mér.
Јер стреле Твоје устрелише ме, и рука ме Твоја тишти.
3 Vegna reiði þinnar er ég sjúkur maður, heilsa mín er farin vegna synda minna.
Нема здравог места на телу мом од гнева Твог; нема мира у костима мојим од греха мог.
4 Syndir mínar líkjast flóði sem færir mig í kaf, eins og byrði sem ég kikna undan.
Јер безакоња моја изађоше врх главе моје, као тешко бреме отежаше ми.
5 Ólykt leggur af sárum mínum – það er drep í þeim.
Усмрдеше се и загнојише се ране моје од безумља мог.
6 Ég er ráðþrota vegna synda minna. Ég ráfa um í angist liðlangan daginn.
Згрчио сам се и погурио веома, сав дан идем сетан;
7 Lendar mínar brenna af sviða og líkami minn er helsjúkur.
Јер сам изнутра пун огња, и нема здравог места на телу мом.
8 Máttur minn er þrotinn og ég er örvæntingu nær.
Изнемогох и веома ослабих, ричем од трзања срца свог.
9 Drottinn, ég þrái bót á meini mínu! Þú heyrir kvein mín og andvörp.
Господе! Пред Тобом су све жеље моје, и уздисање моје није од Тебе сакривено.
10 Hjartað hamast í brjósti mér, kraftar mínir búnir og sjónin dvín.
Срце моје јако куца, остави ме снага моја, и вид очију мојих, ни њега ми нема.
11 Ástvinir mínir og góðir grannar forðast sjúkdóm minn og böl og frændur mínir eru á bak og burt.
Другови моји и пријатељи моји видећи ране моје одступише, далеко стоје ближњи моји.
12 Óvinir mínir sæta færis að drepa mig. Liðlangan daginn sitja þeir á svikráðum, brugga mér banaráð.
Који траже душу моју намештају замку, и који су ми злу ради, говоре о погибли и по сав дан мисле о превари.
13 En illráð þeirra verka ekki á mig!
А ја као глув не чујем и као нем који не отвара уста своја.
14 Ég virði þá ekki viðlits. Áform þeirra rætast ekki,
Ја сам као човек који не чује или нема у устима својим правдања.
15 því að ég vona á þig, Drottinn, Guð minn. Kom þú og vernda mig.
Јер Тебе, Господе, чекам, Ти одговарај за мене, Господе, Боже мој!
16 Þaggaðu niður í þeim sem hlæja að óförum mínum.
Јер рекох: Да ми се не свете, и да се не размећу нада мном, кад се спотакне нога моја.
17 Ég er að falli kominn og angist mín er enn hin sama.
Јер сам готов пасти, и туга је моја свагда са мном.
18 Ég játa syndir mínar og iðrast þess sem ég hef gert.
Признајем кривицу своју, и тужим ради греха свог.
19 En ofsóknum óvina minna linnir ekki og heift þeirra minnkar ekki. Þeir hata mig án ástæðu.
Непријатељи моји живе, јаки су, и сила их има што ме ненавиде на правди.
20 Þeir launa mér gott með illu, hata mig fyrir góðverk mín.
Који ми враћају зло за добро, непријатељи су ми зато што сам пристао за добрим.
21 Yfirgefðu mig ekki, Drottinn. Vík ekki frá mér!
Немој ме оставити, Господе, Боже мој! Немој се удаљити од мене.
22 Komdu skjótt og hjálpaðu mér, þú frelsari minn!
Похитај у помоћ мени, Господе, Спаситељу мој!
