Zsoltárok 9
1 Az éneklőmesternek a múthlabbén szerint; Dávid zsoltára. Dicsérlek Uram teljes szívemmel, hirdetem minden csudatételedet.
Хвалим Те, Господе, из свега срца свог, казујем сва чудеса Твоја.
2 Örülök és örvendezek tebenned, zengedezem, oh Magasságos, a te nevedet;
Радујем се и веселим се о Теби, певам имену Твом, Вишњи!
3 Hogy az én ellenségeim meghátráltak, elbuktak és elvesztek a te orczád előtt;
Непријатељи се моји вратише натраг, спотакоше се и неста их испред лица Твог;
4 Hogy véghezvitted ítéletemet és ügyemet: az ítélő-székben ültél, mint igaz bíró.
Јер си свршио суд мој и одбранио ме; сео си на престо, судија праведни.
5 Megdorgáltad a pogányokat, elvesztetted a gonoszt: nevöket mindörökre kitörölted.
Расрдио си се на народе и убио безбожника, име си им затро довека, за свагда.
6 Az ellenség megszünt, elpusztult örökre; és a városoknak, a miket feldúltál még az emlékezetök is elveszett.
Непријатељу неста мачева сасвим; градове Ти си развалио; погибе спомен њихов.
7 Az Úr pedig örökké trónol, ítéletre készítette el az ő székét.
Али Господ увек живи; спремио је за суд престо свој.
8 És ő megítéli a világot igazsággal, törvényt tesz a népeknek méltányosan.
Он ће судити васионом свету по правди, усудиће народима право.
9 És lesz az Úr nyomorultak kővára, kővár a szükség idején.
Господ је уточиште убогоме, уточиште у невољи.
10 Azért te benned bíznak, a kik ismerik a te nevedet; mert nem hagytad el, Uram, a kik keresnek téged.
У Тебе се уздају који знају име Твоје, јер не остављаш оних који Те траже, Господе!
11 Zengjetek az Úrnak, a ki Sionban lakik; hirdessétek a népek között az ő cselekedeteit.
Појте Господу, који живи на Сиону; казујте народу дела Његова;
12 Mert számon kéri a kiontott vért, megemlékezik rólok, nem feledkezik el a szegények kiáltásáról.
Јер Он освећује крв, памти је; не заборавља јаук невољних.
13 Könyörülj rajtam, Uram! lásd meg az én nyomorúságomat, a mely gyűlölőim miatt van, a ki felemelsz engem a halál kapuiból;
Смилуј се на ме, Господе; погледај како страдам од непријатеља својих, Ти, који ме подижеш од врата смртних,
14 Hogy hirdessem minden dicséretedet Sion leányának kapuiban; hadd örvendjek a te szabadításodban.
Да бих казивао све хвале Твоје на вратима кћери Сионове, и славио спасење Твоје.
15 Besülyedtek a pogányok a verembe, a melyet ástak; a hálóban, a melyet elrejtettek, megakadt a lábok.
Попадоше народи у јаму, коју су ископали; у замку, коју су сами наместили, ухвати се нога њихова.
16 Megismertetett az Úr, ítéletet hozott; a gonoszt annak kezemunkájával ejtette el. (Higgajon, Szela)
Познаше Господа; Он је судио; у дела руку својих заплете се безбожник.
Вратиће се у пакао безбожници, сви народи који заборављају Бога; (Sheol h7585)
18 Mert a szegény nem lesz végképen elfelejtve, a nyomorultak reménye sem vész el örökre.
Јер неће свагда бити заборављен убоги, и нада невољницима неће никад погинути.
19 Kelj fel Uram, ne hatalmasodjék el a halandó; ítéltessenek meg a pogányok te előtted!
Устани, Господе, да се не посили човек, и да приме народи суд пред Тобом.
20 Rettentsd meg, Uram, őket; tudják meg a pogányok, hogy halandók ők! (Szela)
Пусти, Господе, страх на њих; нека познају народи да су људи.
