Zsoltárok 80
1 Az éneklőmesternek a sosannim-éduthra; Aszáf zsoltára. Oh Izráelnek pásztora, hallgass meg, a ki vezérled Józsefet, mint juhnyájat; a ki Kérubokon ülsz, jelenj meg fényeddel!
Пастире Израиљев, чуј! Који водиш синове Јосифове као овце, који седиш на херувимима, јави се!
2 Efraim, Benjámin és Manasse előtt támaszd fel a te hatalmadat, és jőjj el, hogy szabadíts meg minket!
Пред Јефремом и Венијамином и Манасијом пробуди крепост своју, и ходи да нам помогнеш.
3 Oh Isten, állíts helyre minket, és világoltasd a te orczádat, hogy megszabaduljunk.
Боже! Поврати нас, нека засја лице Твоје да се спасемо!
4 Seregeknek Ura, Istene: meddig haragszol a te népednek könyörgésére?
Господе, Боже над војскама! Докле ћеш се гневити кад Те моли народ Твој?
5 Könyhullatásnak kenyerével éteted őket, s könyhullatások árjával itatod meg őket.
Храниш их хлебом сузним, и појиш их сузама троструком мером.
6 Perpatvarrá tevél minket szomszédaink között, és a mi ellenségeink csúfkodnak rajtunk.
Учинио си да се око нас свађају суседи наши, и непријатељи се наши смеју међу собом.
7 Seregek Istene, állíts helyre minket; világoltasd a te orczádat, hogy megszabaduljunk!
Боже над војскама! Поврати нас, нека засја лице Твоје да се спасемо!
8 Égyiptomból szőlőt hozál ki, kiűzéd a pogányokat és azt elültetéd.
Из Мисира си пренео чокот, изагнао народе, и посадио га.
9 Helyet egyengettél előtte, és gyökeret eresztett, és ellepé a földet.
Окрчио си за њ, и он пусти жиле, и заузе сву земљу.
10 Hegyeket fogott el az árnyéka, és a vesszei olyanok lettek, mint az Isten czédrusfái.
Горе се покрише његовим сеном, и лозе су му као кедри Божији.
11 Sarjait a tengerig ereszté, és hajtásait a folyamig.
Пустио је лозе своје до мора и огранке своје до реке.
12 Miért rontottad el annak gyepűit, hogy szaggathassa minden járókelő?
Зашто си му развалио ограду, да га кида ко год прође?
13 Pusztítja azt a vaddisznó, és legeli a mezei vad.
Горски вепар подгриза га, и пољска звер једе га.
14 Oh Seregek Istene! kérlek, térj vissza, tekints alá az egekből és lásd és tekintsd meg e szőlőtőt!
Боже над војскама! Обрати се, погледај с неба и види, и обиђи виноград овај,
15 És a csemetét, a mit jobbod ültetett, a sarjat, melyet felneveltél!
Сад овај, који је посадила десница Твоја, и сина ког си укрепио себи!
16 Elégett a tűzben, levágatott; arczod haragjától elvesznek.
Попаљен је огњем, исечен, од страшног погледа Твог пропаде.
17 Legyen a te kezed a te jobbodnak férfián, és az embernek fián, a kit megerősítettél magadnak,
Нека буде рука Твоја над човеком деснице Твоје, над сином човечијим ког си утврдио себи!
18 Hogy el ne térjünk tőled. Eleveníts meg minket és imádjuk a te nevedet.
И нећемо одступити од Тебе, оживи нас, и име Твоје призиваћемо.
19 Seregek Ura, Istene! állíts helyre minket; világoltasd a te orczádat, hogy megszabaduljunk!
Господе, Боже над војскама! Поврати нас, нека засја лице Твоје, да се спасемо!
