Zsoltárok 71
1 Te benned bízom, Uram! Ne szégyenüljek meg soha.
У Тебе се, Господе, уздам, немој ме оставити под срамотом вечном.
2 A te igazságod szerint ments meg és szabadíts meg engem; hajtsd hozzám füledet és tarts meg engem.
Правдом својом избави ме, и опрости ме, пригни к мени ухо своје и помози ми.
3 Légy sziklaváram, a hova menekülhessek szüntelen; rendelkezzél megtartásom felől, mert kőszálam és erősségem vagy te.
Буди ми град где бих свагда долазио да живим, уреди спасење моје; јер си Ти град мој и крепост моја.
4 Én Istenem, szabadíts meg engem a gonosznak kezéből; a hamisnak és kegyetlennek markából!
Боже мој! Узми ме из руке безбожникове, из руке безаконикове и насилникове.
5 Mert te vagy az én reménységem, oh Uram, Istenem, én bizodalmam gyermekségemtől fogva!
Јер си Ти надање моје, Господ је Господ поуздање моје од младости моје.
6 Reád támaszkodom születésem óta; anyámnak méhéből te vontál ki engem; rólad szól az én dicséretem szüntelen.
Тебе се држим од рођења, од утробе матере моје Ти си бранич мој; Тобом се хвалим свагда.
7 Mintegy csudává lettem sokaknak; de te vagy az én erős bizodalmam.
Чудо сам многима, а Ти си уточиште моје јако.
8 Megtelik szájam dicséreteddel, minden napon a te dicsőségeddel.
Уста су моја пуна хвале Твоје, славе Твоје сваки дан.
9 Ne vess el engem az én vénségemnek idején; mikor elfogy az én erőm, ne hagyj el engem!
Немој ме одбацити под старост, кад ме издаје снага моја, немој ме оставити.
10 Mert felőlem szólanak elleneim, és a kik életemre törnek, együtt tanácskoznak,
Јер непријатељи моји мисле о мени, и који вребају душу моју договарају се,
11 Mondván: Az Isten elhagyta őt! Kergessétek és fogjátok meg, mert nincs, a ki megszabadítsa.
Говорећи: Бог га је оставио, потерајте и ухватите га, јер га нема ко избавити.
12 Oh Isten, ne távozzál el tőlem! Én Istenem, siess segítségemre!
Боже! Не буди далеко од мене; Боже мој! Похитај ми у помоћ.
13 Szégyenüljenek meg és enyészszenek el életemnek ellenségei; borítsa szégyen és gyalázat azokat, a kik vesztemre törnek!
Нек се постиде и погину противници душе моје; нека попадне стид и срамота на оне који ми траже зла!
14 Én pedig szüntelen reménylek, és szaporítom minden te dicséretedet.
А ја ћу се свагда уздати, и понављаћу хвале Теби.
15 Szájam beszéli a te igazságodat, minden nap a te szabadításodat, mert számát sem tudom.
Уста ће моја казивати правду Твоју, сваки дан доброчинства Твоја, јер им не знам броја.
16 Az Úr Istennek nagy tetteivel járok; csak a te igazságodról emlékezem!
Ући ћу у сили Господа Господа, и славићу само Твоју правду.
17 Oh Isten, gyermekségemtől tanítottál engem; és mind mostanig hirdetem a te csudadolgaidat.
Боже! Ти си ме учио од младости, и до данас казујем чудеса Твоја.
18 Vénségemig és megőszülésemig se hagyj el engem, oh Isten, hogy hirdessem a te karodat e nemzetségnek, és minden következendőnek a te nagy tetteidet.
Ни у старости и кад оседех немој ме оставити, Боже, еда бих казивао мишицу Твоју наслеђу, свој омладини силу Твоју,
19 Hisz a te igazságod, oh Isten, felhat az égig, mert nagyságos dolgokat cselekedtél; kicsoda hasonló te hozzád, oh Isten?!
Правда је Твоја, Боже, до највише висине; у великим делима, која си учинио, Боже, ко је као Ти?
20 A ki sok bajt és nyomorúságot éreztettél velünk, de ismét megelevenítesz, és a föld mélységéből ismét felhozol minket.
Колико си ме пута бацао у велике и љуте невоље, пак си ме опет оставио међу живима и из бездана ме земаљских опет извадио.
21 Megsokasítod az én nagyságomat; hozzám fordulsz és megvigasztalsz engem.
Много си ме пута подизао и понављао утехе.
22 Én is tisztellek téged lanttal a te hűségedért, én Istenem! Éneklek néked hárfával, oh Izráelnek szentje!
И ја Те хвалим уз псалтир, Твоју верност, Боже мој; ударам Ти у гусле, Свече Израиљев!
23 Örvendeznek az én ajakim, hogy énekelhetek néked, és lelkem is, a melyet megváltottál.
Радују се уста моја кад певам Теби, и душа моја, коју си избавио.
24 Nyelvem is minden napon hirdeti a te igazságodat, mert megszégyenültek és gyalázattal illettettek, a kik vesztemre törnek.
И језик мој сваки дан казује правду Твоју; јер су постиђени и посрамљени они који ми траже зла.
