Zsoltárok 66
1 Az éneklőmesternek; zsoltár, ének. Örvendezz Istennek, oh te egész föld.
Покликни Богу, сва земљо!
2 Énekeljétek az ő nevének dicsőségét; dicsőítsétek az ő dicséretét!
Запевајте славу имену Његовом, дајте Му хвалу и славу.
3 Mondjátok Istennek: Mily csudálatosak a te műveid: a te hatalmad nagy volta miatt hízelegnek néked ellenségeid.
Реците Богу: Како си страшан у делима својим! Ради велике силе Твоје ласкају Ти непријатељи Твоји.
4 Az egész föld leborul előtted; énekel néked, énekli a te nevedet. (Szela)
Сва земља нек се поклони Теби и поје Теби, нека поје имену Твом.
5 Jőjjetek és lássátok az Isten dolgait; csudálatosak az ő cselekedetei az emberek fiain.
Ходите и видите дела Бога страшног у делима својим над синовима људским.
6 A tengert szárazzá változtatta, a folyamon gyalog mentek át: ott örvendeztünk ő benne.
Он је претворио море у сухоту, преко реке пређосмо ногама; онде смо се веселили о Њему;
7 A ki uralkodik az ő hatalmával örökké, szemmel tartja a pogányokat, hogy az engedetlenek fel ne fuvalkodjanak magukban. (Szela)
Влада силом својом увек, очи Његове гледају на народе. Бунтовници, да се нисте подигли!
8 Áldjátok népek a mi Istenünket, és hallassátok az ő dicséretének szavát.
Благосиљајте, народи, Бога нашег, и гласите хвалу Њему.
9 A ki megeleveníti lelkünket, s nem engedi, hogy lábaink megtántorodjanak.
Он је даровао души нашој живот, и није дао да поклизне нога наша.
10 Mert megpróbáltál minket, oh Isten, megtisztítottál, a mint tisztítják az ezüstöt.
Ти си нас окушао, Боже, претопио си нас, као сребро што се претапа.
11 Hálóba vittél be minket, megszorítottad derekainkat.
Увео си нас у мрежу, метнуо си бреме на леђа наша.
12 Embert ültettél fejünkre, tűzbe-vízbe jutottunk: de kihoztál bennünket bőségre.
Дао си нас у јарам човеку, уђосмо у огањ и у воду; али си нас извео на одмор.
13 Elmegyek házadba égőáldozatokkal, lefizetem néked fogadásaimat,
Ући ћу у дом Твој са жртвама што се сажижу, извршићу Ти завете своје,
14 A melyeket ajakim igértek és szájam mondott nyomorúságomban.
Које рекоше уста моја, и каза језик мој у тескоби мојој.
15 Hízlalt juhokat áldozom néked égőáldozatul, kosok jóillatú áldozatával; ökröket bakokkal együtt áldozom néked. (Szela)
Жртве паљенице претиле ћу ту принети с димом од претилине овнујске, принећу Ти теоце с јарићима.
16 Jőjjetek el és halljátok meg, hadd beszélem el minden istenfélőnek: miket cselekedett az én lelkemmel!
Ходите, чујте сви који се бојите Бога, ја ћу вам казати шта је учинио души мојој.
17 Hozzá kiálték az én szájammal, és magasztalás volt nyelvem alatt.
К Њему завиках устима својим, и језиком својим прославих Га.
18 Ha hamisságra néztem volna szívemben, meg nem hallgatott volna az én Uram.
Да сам видео у срцу свом безакоње, не би ме услишио Господ.
19 Ámde meghallgatott Isten, figyelmezett könyörgésem szavára.
Али Бог услиши, прими глас мољења мог.
20 Áldott az Isten, a ki nem vetette meg könyörgésemet, és kegyelmét nem vonta meg tőlem.
Благословен Бог, који не одврже молитве моје и не остави ме без милости своје!
