Zsoltárok 6
1 Az éneklőmesternek a neginóthra, a seminith szerint; Dávid zsoltára. Uram, ne feddj meg engem haragodban, és ne ostorozz engem búsulásodban.
Господе! Немој ме покарати у јарости својој, нити ме у гневу свом наказити.
2 Könyörülj rajtam Uram, mert ellankadtam: gyógyíts meg engem Uram, mert megháborodtak csontjaim!
Смилуј се на ме, Господе, јер сам изнемогао; исцели ме, јер су кости моје устрептале,
3 Lelkem is igen megháborodott, és te, oh Uram, míglen?
И душа се моја врло уздрхтала. А Ти, Господе, докле ћеш.
4 Térj vissza Uram, mentsd ki lelkemet, segíts meg engem kegyelmedért;
Обрати се, Господе, избави душу моју, помози ми ради милости своје.
Јер мртви не спомињу Тебе; у гробу ко ће Те славити? (Sheol h7585)
6 Elfáradtam sóhajtozásomban, egész éjjel áztattam ágyamat, könyhullatással öntöztem nyoszolyámat.
Изнемогох уздишући; сваку ноћ квасим одар свој, сузама својим натапам постељу своју.
7 Szemem a bánattól elbágyadt, megvénhedett minden szorongatóm miatt.
Усахну од жалости око моје, постара се од множине непријатеља мојих.
8 Távozzatok tőlem mind, ti bűnt cselekedők, mert meghallgatja az Úr az én siralmam szavát.
Идите од мене сви који чините безакоње, јер Господ чу плач мој.
9 Meghallgatja az Úr az én könyörgésemet, elfogadja az Úr az én imádságomat.
Чу Господ молбу моју, Господ молитву моју прими.
10 Megszégyenül majd és igen megháborodik minden ellenségem; meghátrálnak és megszégyenülnek hirtelen.
Нек се постиде и препадну сви непријатељи моји, нека се поврате и постиде одмах.
