Zsoltárok 56
1 Az éneklőmesternek a Jónathelem rehokimra; Dávidnak miktámja; mikor megragadták őt a filiszteusok Gáthban. Könyörülj rajtam Istenem, mert halandó tátog ellenem és mindennap hadakozván, nyomorgat engem!
Смилуј се на ме, Боже, јер човек хоће да ме прогута, непријатељ ме сваки дан притешњује.
2 Ellenségeim minden napon tátognak reám: bizony sokan hadakoznak ellenem, oh magasságos Isten!
Непријатељи моји сваки дан траже да ме прогутају; јер многи нападају на ме охоло.
3 Mikor félnem kellene is, én bízom te benned.
Кад ме је страх, јер се у Тебе уздам.
4 Isten által dicsekedem az ő igéjével; az Istenben bizom, nem félek; ember mit árthatna nékem?
Богом се хвалим за реч Његову; у Бога се уздам, не бојим се; шта ће ми учинити тело?
5 Minden nap elforgatják beszédeimet; minden gondolatjok ellenem van, ártalomra.
Сваки дан изврћу речи моје; шта год мисле, све мени о злу.
6 Egybegyűlnek, elrejtőznek, sarkaimat lesik, mert kivánják az én lelkemet.
Скупљају се, прикривају се, пазе за петама мојим; јер траже душу моју.
7 Gonoszsággal menekedhetnének? Haraggal rontsd meg, oh Isten, a népeket!
Код овакве злоће избави од њих, у гневу обори народе, Боже.
8 Bujdosásomnak számát jól tudod: szedd tömlődbe könnyeimet! Avagy nem tudod-é azoknak számát?
У Тебе је избројано моје потуцање, сузе се моје чувају у суду код Тебе, оне су у књизи Твојој.
9 Meghátrálnak majd ellenségeim, mikor kiáltok; így tudom meg, hogy velem van az Isten.
Непријатељи моји уступају натраг, кад Тебе призивам; по том знам да је Бог са мном.
10 Dicsérem Istent, az ő ígéretéért, dicsérem az Urat az ő igéretéért.
Богом се хвалим за реч Његову, Господом се хвалим за реч Његову.
11 Istenben bízom, nem félek; ember mit árthatna nékem?
У Бога се уздам, не бојим се; шта ће ми учинити човек?
12 Tartozom, oh Isten, az én néked tett fogadásaimmal; megadom néked a hálaáldozatokat;
Теби сам се, Боже, заветовао; Тебе ћу хвалити;
13 Mert megszabadítottad lelkemet a haláltól, bizony az én lábaimat az eleséstől; hogy járjak Isten előtt az életnek világosságában.
Јер си избавио душу моју од смрти, ноге моје од спотицања, да бих ходио пред лицем Божјим, у светлости живих.
