Zsoltárok 55
1 Az éneklőmesternek, hangszerekkel; Dávid tanítása. Hallgasd meg, Isten, az én imádságomat, és ne rejtsd el magadat az én könyörgésem elől;
Услиши, Боже, молитву моју, и немој се сакрити од мољења мог.
2 Figyelmezz én reám és hallgass meg engemet; mert keseregve bolyongok és jajgatok!
Пази, и саслушај ме; цвилим у јаду свом и уздишем
3 Az ellenségnek szaváért és a hitetlenek nyomorgatásáért: mert hazugságot hárítanak reám, és nagy dühösséggel ellenkeznek velem.
Од вике непријатељске и од досаде безбожничке; јер дижу на ме зло, и у гневу гоне ме.
4 Az én szívem reszket bennem, és a halál félelmei körülvettek engem.
Срце је моје уздрхтало у мени, и страх смртни попаде ме;
5 Félelem és rettegés esett én reám, és borzadály vett körül engem.
Страх и трепет дође на ме, и гроза подузе ме.
6 Mondám: Vajha szárnyam volna, mint a galambnak! Elrepülnék és nyugodnám.
И рекох: Ко би ми дао крила голубиња? Ја бих одлетео и починуо;
7 Ímé, messze elmennék és a pusztában lakoznám. (Szela)
Далеко бих побегао, и настанио се у пустињи.
8 Sietnék kiszabadulni e sebes szélből, e forgószélből.
Похитао бих да утечем од вихора и од буре.
9 Rontsd meg Uram, és oszlasd meg az ő nyelvöket; mert erőszakot és háborgást látok a városban.
Порази, Господе, и раздели језике њихове, јер видим насиље и свађу у граду;
10 Nappal és éjjel körüljárják azt annak kőfalainál, bent hamisság és ártalom van abban.
Дању и ноћу то ходи по зидовима његовим; злочинство је и мука посред њега.
11 Veszedelem van bensejében; s nem távozik annak teréről a zsarnokság és csalárdság.
Усред њега је погибао, с улице његове не одлази превара и лукавство.
12 Mert nem ellenség szidalmazott engem, hisz azt elszenvedném; nem gyűlölőm emelte fel magát ellenem, hiszen elrejtettem volna magamat az elől:
Јер не ружи ме непријатељ мој, то бих поднео; не устаје на ме јавни ненавидник, од њега бих се сакрио.
13 Hanem te, hozzám hasonló halandó, én barátom és ismerősöm,
Него ти који си ми био то што ја сам, друг мој и знанац мој.
14 A kik együtt édes bizalomban éltünk; az Isten házába jártunk a tömegben.
С којим ми беше радост делити тајну, и у дом Божији ходих кроз сабор народни.
15 A halál vegye őket körül, elevenen szálljanak a Seolba; mert gonoszság van lakásukban, kebelökben. (Sheol h7585)
Нека их уграби смрт, нека живи сиђу у пакао, јер је злочинство у стану њиховом и у њима. (Sheol h7585)
16 Én az Istenhez kiáltok, és az Úr megszabadít engem.
Ја Бога призивам, и Господ ће ме спасти.
17 Estve, reggel és délben panaszkodom és sóhajtozom, és ő meghallja az én szómat.
Вечером и јутром и у подне тужим и уздишем, и чуће глас мој;
18 Megszabadítja lelkemet békességre a rám támadó hadtól, mert sokan vannak ellenem.
Учиниће, те ће душа моја бити мирна од оних који нападају на ме, јер их много имам.
19 Meghallja Isten és megfelel nékik, (mivelhogy ő eleitől fogva trónol, (Szela) a kik nem akarnak megváltozni és nem félik az Istent.
Да услиши, и укроти их Бог, који живи од века; јер се не мењају и не боје се Бога.
20 Kezeit felemelte a vele békességben lévőkre; megszegte az ő szövetségét.
Дижу руке своје на оне који су с њима у миру, и раскидају своју дружбу.
21 A vajnál simább az ő szája, pedig szívében háborúság van; lágyabbak beszédei az olajnál, pedig éles szablyák azok.
Уста су им мека као масло, а на срцу им је рат. Речи су им блаже од уља, али су голи мачеви.
22 Vessed az Úrra a te terhedet, ő gondot visel rólad, és nem engedi, hogy valamikor ingadozzék az igaz.
Стави на Господа бреме своје, и Он ће те поткрепити. Неће дати довека праведнику да посрне.
23 Te, Isten, a veszedelem vermébe taszítod őket; a vérszopó és álnok emberek életüknek felét sem élik meg; én pedig te benned bízom.
Ти ћеш их, Боже, свалити у јаму погибли; крвопије и лукави неће саставити половине дана својих. А ја се у Тебе уздам.
