Zsoltárok 50
1 Asáf zsoltára. Az Istenek Istene, az Úr szól, és hívja a földet a nap keltétől lenyugtáig.
Бог над боговима, Господ, говори и дозива земљу од истока сунчаног до запада.
2 A Sionról, a melynek szépsége tökéletes, fényeskedik Isten.
Са Сиона, који је врх красоте, јавља се Бог.
3 Eljön a mi Istenünk és nem hallgat; emésztő tűz van előtte, s körülte erős forgószél.
Иде Бог наш, и не ћути; пред Њим је огањ који прождире, око Њега је бура велика.
4 Hívja az egeket onnan felül, és a földet, hogy megítélje népét:
Дозива небо одозго и земљу, да суди народу свом:
5 Gyűjtsétek elém kegyeseimet, a kik áldozattal erősítik szövetségemet!
"Скупите ми свеце моје, који су учинили са мном завет на жртви."
6 És az egek kijelentik az ő igazságát, mert az Isten biró. (Szela)
(И небеса огласише правду Његову, јер је тај судија Бог.)
7 Hallgass én népem, hadd szóljak! Te Izráel, hadd tegyek bizonyságot rólad; Isten vagyok én, a te Istened.
Слушај, народе мој, шта ћу ти казати, Израиљу, шта ћу ти јавити. Ја сам Бог, Бог твој.
8 Nem feddlek én téged áldozataidért, és hogy égőáldozataid szüntelen előttem vannak.
Нећу те за жртве твоје карати; твоје жртве паљенице свагда су преда мном.
9 De nem fogadhatok el tulkot a te házadból, vagy bakokat a te aklaidból;
Не треба ми узимати телета из дома твог, ни јарића из торова твојих.
10 Mert enyém az erdőnek minden vadja, a barmok az ezernyi hegyeken.
Јер је моје све горско зверје, и стока по планинама на хиљаде.
11 Ismerem a hegyeknek minden szárnyasát, és a mező állatai tudva vannak nálam.
Знам све птице по горама, и красота пољска преда мном је.
12 Ha megéhezném, nem mondanám meg néked, mert enyém e világ és ennek mindene.
Да огладним, не бих теби рекао, јер је моја васиљена и све што је у њој.
13 Avagy eszem-é én a bikák húsát, és a bakoknak vérét iszom-é?
Зар ја једем месо волујско, или крв јарећу пијем?
14 Hálával áldozzál az Istennek, és teljesítsd a felségesnek fogadásidat!
Принеси Богу хвалу на жртву, и извршуј Вишњему завете своје.
15 És hívj segítségül engem a nyomorúság idején, én megszabadítlak téged és te dicsőítesz engem.
Призови ме у невољи својој, избавићу те, и ти ме прослави.
16 A gonosznak pedig ezt mondja Isten: Miért beszélsz te rendeléseimről, és veszed szádra az én szövetségemet?
А безбожнику рече Бог: Зашто казујеш уредбе моје и носиш завет мој у устима својим?
17 Hiszen te gyűlölöd a fenyítést, és hátad mögé veted rendelésimet!
А сам мрзиш на науку, и речи моје бацаш за леђа.
18 Ha lopót látsz, mellé adod magad, és ha paráznákat, társalkodol velök.
Кад видиш лупежа, пристајеш с њим, и с прељубочинцима имаш део.
19 A szádat gonoszságra tátod, és a nyelved csalárdságot sző.
Уста си своја пустио да говоре зло, и језик твој плете преваре.
20 Leülsz és felebarátodra beszélsz, anyád fiát is megszidalmazod.
Седиш и говориш на брата свог, сина матере своје опадаш.
21 Ezeket teszed és én hallgassak? Azt gondolod, olyan vagyok, mint te? Megfeddelek téged, és elédbe sorozom azokat.
Ти си то чинио, ја ћутах, а ти помисли да сам ја као ти. Обличићу те, метнућу ти пред очи грехе твоје.
22 Értsétek meg ezt, ti Istent felejtők, hogy el ne ragadjalak menthetetlenül:
Разумејте ово који заборављате Бога! Иначе ћу зграбити, па неће нико избавити.
23 A ki hálával áldozik, az dicsőít engem, és a ki az útra vigyáz, annak mutatom meg Istennek szabadítását.
Онај мене поштује који приноси хвалу на жртву и који је путем на опазу. Ја ћу му показати спасење Божије.
