Zsoltárok 44
1 Az éneklőmesternek; a Kóráh fiainak tanítása. Oh Isten! füleinkkel hallottuk, atyáink beszélték el nékünk a dolgot, a melyet napjaikban, a hajdankor napjaiban cselekedtél.
Боже, својим ушима слушасмо, оци нам наши приповедаше дело које си учинио у њихово време, у старо време.
2 Nemzeteket űztél te ki saját kezeddel, őket pedig beplántáltad; népeket törtél össze, őket pedig kiterjesztetted.
Руком својом изгнао си народе, а њих посадио; искоренио си племена, а њих намножио.
3 Mert nem az ő fegyverökkel szereztek földet, és nem az ő karjok segített nékik; hanem a te jobbod, a te karod és a te orczád világossága, mert kedvelted őket.
Јер не задобише земље својим мачем, нити им мишица њихова поможе, него Твоја десница и Твоја мишица, и светлост лица Твог, јер Ти беху омилели.
4 Te magad vagy az én királyom oh Isten! Rendelj segítséget Jákóbnak!
Боже, царе мој, Ти си онај исти, пошљи помоћ Јакову!
5 Általad verjük le szorongatóinkat; a te neveddel tapodjuk le támadóinkat.
С Тобом ћемо избости непријатеље своје, и с именом Твојим изгазићемо оне који устају на нас.
6 Mert nem az ívemben bízom, és kardom sem védelmez meg engem;
Јер се не уздам у лук свој, нити ће ми мач мој помоћи.
7 Hanem te szabadítasz meg minket szorongatóinktól, és gyűlölőinket te szégyeníted meg.
Него ћеш нас Ти избавити од непријатеља наших, и ненавиднике наше посрамићеш.
8 Dicsérjük Istent mindennap, és mindörökké magasztaljuk nevedet. (Szela)
Богом ћемо се хвалити сваки дан, и име Твоје славићемо довека.
9 Mégis megvetettél, meggyaláztál minket, és nem vonulsz ki seregeinkkel.
Али сад си нас повргао и посрамио, и не идеш с војском нашом.
10 Megfutamítottál minket szorongatóink előtt, és a kik gyűlölnek minket, fosztogattak magoknak.
Обраћаш нас те бежимо испред непријатеља, и непријатељи нас наши харају.
11 Oda dobtál minket vágó-juhok gyanánt, és szétszórtál minket a nemzetek között.
Дао си нас као овце да нас једу, и по народима расејао си нас.
12 Eladtad a te népedet nagy olcsón, és nem becsülted az árát magasra.
У бесцење си продао народ свој, и ниси му подигао цене.
13 Csúfságul vetettél oda minket szomszédainknak, gúnyra és nevetségre a körültünk levőknek.
Дао си нас на подсмех суседима нашим, да нам се ругају и срамоте нас који живе око нас.
14 Példabeszédül vetettél oda a pogányoknak, fejcsóválásra a népeknek.
Начинио си од нас причу у народа, гледајући нас машу главом туђинци.
15 Gyalázatom naponta előttem van, és orczám szégyene elborít engem.
Сваки је дан срамота моја преда мном, и стид је попао лице моје.
16 A csúfolók és káromlók szaváért, az ellenség és a bosszúálló miatt.
Од речи подсмевачевих и ругачевих, и од погледа непријатељевих и осветљивчевих.
17 Mindez utolért minket, mégsem feledtünk el téged, és nem szegtük meg a te frigyedet.
Све ово снађе нас; али не заборависмо Тебе, нити преступисмо завет Твој.
18 Nem pártolt el tőled a mi szívünk, sem lépésünk nem tért le a te ösvényedről:
Не одступи натраг срце наше, и стопе наше не зађоше с пута Твог.
19 Noha kiűztél minket a sakálok helyére, és reánk borítottad a halál árnyékát.
Кад си нас био у земљи змајевској, и покривао нас сеном смртним,
20 Ha elfeledtük volna Istenünk nevét, és kiterjesztettük volna kezünket idegen istenhez:
Онда да бејасмо заборавили име Бога свог и подигли руке своје к Богу туђем,
21 Nemde kifürkészte volna ezt Isten? Mert ő jól ismeri a szívnek titkait.
Не би ли Бог изнашао то? Јер Он зна тајне у срцу.
22 Bizony te éretted gyilkoltak minket mindennapon; tekintettek bennünket, mint vágó-juhokat.
А убијају нас за Тебе сваки дан; с нама поступају као с овцама кланицама.
23 Serkenj fel! Miért alszol Uram?! Kelj fel, ne vess el minket örökké!
Устани, што спаваш, Господе! Пробуди се, немој одбацити засвагда.
24 Miért rejted el orczádat, és felejted el nyomorúságunkat és háborúságunkat?
Зашто кријеш лице своје? Заборављаш невољу и муку нашу?
25 Bizony porba hanyatlik lelkünk, a földhöz tapad testünk.
Душа наша паде у прах, тело је наше бачено на земљу.
26 Kelj fel a mi segítségünkre, ments meg minket a te kegyelmedért!
Устани, помоћи наша, и избави нас ради милости своје.
