Zsoltárok 39
1 Az éneklőmesternek Jeduthunnak, Dávid zsoltára. Mondám: nosza vigyázok útaimra, hogy ne vétkezzem nyelvemmel; megzabolázom szájamat, a míg előttem van a hitetlen.
Рекох: Чуваћу се на путевима својим да не згрешим језиком својим; зауздаваћу уста своја, док је безбожник преда мном.
2 Elnémultam, vesztegléssel hallgattam a jóról, de fájdalmam felzaklatódott.
Бејах нем и глас не пустих; ћутах и о добру. Али се туга моја подиже,
3 Fölhevült bennem az én szívem, gondolatomban tűz gerjede fel, így szólék azért az én nyelvemmel:
Запали се срце моје у мени, у мислима мојим разгоре се огањ; проговорих језиком својим:
4 Jelentsd meg Uram az én végemet és napjaim mértékét, mennyi az? Hadd tudjam, hogy milyen múlandó vagyok.
Кажи ми, Господе, крај мој, и докле ће трајати дани моји? Да знам како сам ништа.
5 Ímé tenyérnyivé tetted napjaimat, és az én életem te előtted, mint a semmi. Bizony merő hiábavalóság minden ember, akárhogyan áll is! (Szela)
Ево с педи дао си ми дане, и век је мој као ништа пред Тобом. Баш је ништа сваки човек жив.
6 Bizony árnyékként jár az ember; bizony csak hiába szorgalmatoskodik; rakásra gyűjt, de nem tudja, ki takarítja be azokat!
Баш ходи човек као утвара; баш се узалуд кида, сабира, а не зна коме ће допасти.
7 Most azért, mit reméljek, oh Uram?! Te benned van bizodalmam.
Па шта да чекам, Господе? Нада је моја у Теби.
8 Ments ki engem minden álnokságomból; ne tégy engem bolondok csúfjává!
Из свега безакоња мог избави ме, не дај ме безумноме на подсмех.
9 Megnémultam, nem nyitom fel szájamat, mert te cselekedted.
Нем сам, нећу отворити уста својих; јер си ме Ти ударио.
10 Vedd le rólam a te ostorodat; kezed fenyítéke miatt elenyészem én.
Олакшај ми ударац свој, силна рука Твоја уби ме.
11 Mikor a bűn miatt büntetéssel fenyítesz valakit, elemészted, mint moly, az ő szépségét. Bizony merő hiábavalóság minden ember. (Szela)
Ако ћеш карати човека за преступе, расточиће се као од мољаца красота његова. Баш је ништа сваки човек.
12 Halld meg Uram az én könyörgésemet, figyelmezzél kiáltásomra, könyhullatásomra ne vesztegelj; mert én jövevény vagyok te nálad, zsellér, mint minden én ősöm.
Слушај молитву моју, Господе, и чуј јаук мој. Гледајући сузе моје немој ћутати. Јер сам гост у Тебе и дошљак као и сви стари моји.
13 Ne nézz reám, hadd enyhüljek meg, mielőtt elmegyek és nem leszek többé!
Немој ме више гневно гледати, па ћу одахнути пре него отидем и више ме не буде.
