Zsoltárok 38
1 Dávid zsoltára emlékeztetőül. Uram, haragodban ne fenyíts meg engem; felgerjedésedben ne ostorozz meg engem!
Господе! Немој ме карати у гневу свом, нити ме наказити у јарости својој.
2 Mert nyilaid belém akadtak, és kezed rám nehezült.
Јер стреле Твоје устрелише ме, и рука ме Твоја тишти.
3 Nincs épség testemben a te haragodtól; nincs békesség csontjaimban vétkeim miatt.
Нема здравог места на телу мом од гнева Твог; нема мира у костима мојим од греха мог.
4 Mert bűneim elborítják fejemet; súlyos teherként, erőm felett.
Јер безакоња моја изађоше врх главе моје, као тешко бреме отежаше ми.
5 Megsenyvedtek, megbűzhödtek sebeim oktalanságom miatt.
Усмрдеше се и загнојише се ране моје од безумља мог.
6 Lehorgadtam, meggörbedtem nagyon; naponta szomorúan járok.
Згрчио сам се и погурио веома, сав дан идем сетан;
7 Mert derekam megtelt gyulladással, és testemben semmi ép sincsen.
Јер сам изнутра пун огња, и нема здравог места на телу мом.
8 Erőtlen és összetört vagyok nagyon, s szívem keserűsége miatt jajgatok.
Изнемогох и веома ослабих, ричем од трзања срца свог.
9 Uram, előtted van minden kívánságom, és nincs előled elrejtve az én nyögésem!
Господе! Пред Тобом су све жеље моје, и уздисање моје није од Тебе сакривено.
10 Szívem dobogva ver, elhágy erőm, s szemem világa – az sincs már velem.
Срце моје јако куца, остави ме снага моја, и вид очију мојих, ни њега ми нема.
11 Szeretteim és barátaim félreállanak csapásomban; rokonaim pedig messze állanak.
Другови моји и пријатељи моји видећи ране моје одступише, далеко стоје ближњи моји.
12 De tőrt vetnek, a kik életemre törnek, és a kik bajomra törnek; hitványságokat beszélnek, és csalárdságot koholnak mindennap.
Који траже душу моју намештају замку, и који су ми злу ради, говоре о погибли и по сав дан мисле о превари.
13 De én, mint a siket, nem hallok, és olyan vagyok, mint a néma, a ki nem nyitja föl száját.
А ја као глув не чујем и као нем који не отвара уста своја.
14 És olyanná lettem, mint az, a ki nem hall, és szájában nincsen ellenmondás.
Ја сам као човек који не чује или нема у устима својим правдања.
15 Mert téged vártalak Uram, te hallgass meg Uram, Istenem!
Јер Тебе, Господе, чекам, Ти одговарај за мене, Господе, Боже мој!
16 Mert azt gondolom: csak ne örülnének rajtam; mikor lábam ingott, hatalmaskodtak ellenem!
Јер рекох: Да ми се не свете, и да се не размећу нада мном, кад се спотакне нога моја.
17 És bizony közel vagyok az eleséshez, és bánatom mindig előttem van.
Јер сам готов пасти, и туга је моја свагда са мном.
18 Sőt bevallom bűneimet, bánkódom vétkem miatt.
Признајем кривицу своју, и тужим ради греха свог.
19 De ellenségeim élnek, erősödnek; megsokasodtak hazug gyűlölőim,
Непријатељи моји живе, јаки су, и сила их има што ме ненавиде на правди.
20 És a kik jóért roszszal fizetnek; ellenem törnek, a miért én jóra törekszem.
Који ми враћају зло за добро, непријатељи су ми зато што сам пристао за добрим.
21 Ne hagyj el Uram Istenem, ne távolodjál el tőlem!
Немој ме оставити, Господе, Боже мој! Немој се удаљити од мене.
22 Siess segítségemre, oh Uram, én szabadítóm!
Похитај у помоћ мени, Господе, Спаситељу мој!
