Zsoltárok 35
1 Dávidé. Perelj Uram a velem perlőkkel; harczolj a velem harczolókkal.
Господе! Буди супарник супарницима мојим; удри оне који ударају на ме.
2 Ragadj paizst és vértet, és kelj föl segítségemre.
Узми оружје и штит, и дигни се мени у помоћ.
3 Szegezz dárdát és rekeszd el üldözőim útját, mondd lelkemnek: Én vagyok segítséged.
Потегни копље, и пресеци пут онима који ме гоне, реци души мојој: Ја сам спасење твоје.
4 Szégyen, gyalázat érje azokat, a kik lelkemet keresik; vettessenek hátra és piruljanak, a kik vesztemet koholják.
Нека се постиде и посраме који траже душу моју; нека се одбију натраг и постиде који ми зло хоће.
5 Legyenek olyanok, mint a polyva a szél előtt; az Úrnak angyala verdesse őket.
Нека буду као прах пред ветром, и анђео Господњи нека их прогони.
6 Legyen útjok sötét, csuszamlós, s az Úrnak angyala kergesse őket.
Нека буде пут њихов таман и клизав, и анђео Господњи нека их тера.
7 Mert ok nélkül vetették elém titkon vont hálójokat, és ok nélkül ástak vermet az én lelkemnek.
Јер низашта застреше мрежом јаму за мене, низашта ископаше јаму души мојој.
8 Érje őt romlás váratlanul, fogja meg hálója, a melyet kivetett, essék belé a veszedelembe.
Нека дође на њега погибао ненадна, и мрежа коју је наместио нека улови њега, нека он у њу падне на погибао.
9 Az én lelkem pedig vigad majd az Úrban, örvendezve szabadításában.
А душа ће се моја радовати о Господу, и веселиће се за помоћ Његову.
10 Minden tetemem ezt mondja majd: Kicsoda olyan, mint te, Uram?! A ki megszabadítod a nyomorultat a nála erősebbtől, a szegényt és szűkölködőt az ő megrablójától.
Све ће кости моје рећи: Господе! Ко је као Ти, који избављаш страдалца од оног који му досађује, и ништега и убогога од оног који га упропашћује?
11 Erőszakos tanúk állnak elő; azt kérdezik tőlem, a miről nem tudok.
Усташе на ме лажни сведоци; шта не знам, за оно ме питају.
12 Jóért roszszal fizetnek meg nékem, megrabolják lelkemet.
Плаћају ми зло за добро, и сиротовање души мојој.
13 Pedig én az ő betegségökben gyászba öltöztem, bőjttel gyötörtem lelkemet, imádságom kebelemre vissza-vissza szállt.
Ја се у болести њиховој облачих у врећу, мучих постом душу своју, и молитва се моја враћаше у прсима мојим.
14 Mintha barátom, testvérem volna, úgy jártam-keltem érte; mintha anyámat siratnám, úgy jártam bútól meghajolva:
Као пријатељ, као брат поступах; бејах сетан и с обореном главом као онај који за матером жали.
15 Ők pedig örültek az én bukásomon és összegyűltek; összegyűltek ellenem a rágalmazók, tudtom nélkül gyaláztak és nem nyugodtak,
А они се радују кад се ја спотакнем, и купе се, купе се на ме, задају ране, не знам зашто, чупају и не престају.
16 Ingyenélők léha csúfkodásai közt fogaikat vicsorgatva rám.
С неваљалим и подругљивим беспосличарима шкргућу на ме зубима својим.
17 Oh Uram, meddig nézed? Szabadítsd meg lelkemet tombolásaiktól, az oroszlánkölyköktől az én egyetlenemet.
Господе! Хоћеш ли дуго гледати? Отми душу моју од нападања њиховог, од ових лавова јединицу моју.
18 Dicsérlek a nagy gyülekezetben, az erős nép között magasztallak téged.
Признаћу Те у сабору великом, усред многог народа хвалићу Те.
19 Ne örüljenek rajtam az én hazug ellenségeim, méltatlan gyűlölőim se hunyorgassanak rám.
Да ми се не би светили који ми злобе неправедно, и намигивали очима који мрзе на ме низашта.
20 Mert nem beszélnek békességet, hanem a kik békességesek e földön, azok ellen álnok dolgokat koholnak.
Јер они не говоре о миру, него на мирне на земљи измишљају лажне ствари.
21 Föltátották rám szájokat, azt mondták: Haha! Haha! Látta a szemünk.
Разваљују на ме уста своја, и говоре: Добро! Добро! Види око наше.
22 Láttad, oh Uram – ne hallgass, oh Uram; ne légy távol tőlem!
Видиш, Господе! Немој ћутати; Господе! Немој одступити од мене.
23 Serkenj föl, ébredj ítéletemre, oh Uram, Istenem, az én ügyemért.
Пробуди се, устани на суд мој, Боже мој и Господе, и на парницу моју.
24 Ítélj meg engem a te igazságod szerint, oh Uram, Istenem, hogy ne öröljenek rajtam!
Суди ми по правди својој, Господе, Боже мој, да ми се не свете.
25 Ne mondhassák szívökben: Örülj mi lelkünk! Ne mondhassák: Elnyeltük őt!
Не дај да говоре у срцу свом: Добро! То смо хтели! Не дај да говоре: Прождресмо га.
26 Szégyenüljenek meg, piruljanak együttesen, a kik bajomnak örülnek; szégyen és gyalázat borítsa be őket, a kik felfuvalkodtak ellenem.
Нек се постиде и посраме сви који се радују злу мом, нек се обуку у стид и у срам који се размећу нада мном.
27 Vigadjanak és örüljenek, a kik kivánják az én igazságomat, hadd mondják mindenkor: Nagy az Úr, a ki kivánja az ő szolgájának békességét.
Нека се радују и веселе који ми желе правду, и говоре једнако: Велик Господ, који жели мира слузи свом!
28 Az én nyelvem pedig hirdetni fogja a te igazságodat, a te dicsőségedet minden napon.
И мој ће језик казивати правду Твоју, и хвалу Теби сваки дан.
