Zsoltárok 22
1 Az éneklőmesternek az ajjelethassakhar szerint; Dávid zsoltára. Én Istenem, én Istenem, miért hagytál el engemet? Távol van megtartásomtól jajgatásomnak szava.
Боже, Боже мој! Зашто си ме оставио удаљивши се од спасења мог, од речи вике моје?
2 Én Istenem, kiáltok nappal, de nem hallgatsz meg; éjjel is és nincs nyugodalmam.
Боже мој! Вичем дању, а Ти ме не слушаш, и ноћу али немам мира.
3 Pedig te szent vagy, a ki Izráel dícséretei között lakozol.
Свети, који живиш у похвалама Израиљевим!
4 Benned bíztak atyáink; bíztak és te megszabadítottad őket.
У Тебе се уздаше оци наши, уздаше се, и Ти си их избављао.
5 Hozzád kiáltottak és megmenekültek; benned bíztak és nem szégyenültek meg.
Тебе призиваше, и спасаваше се; у Тебе се уздаше, и не осташе у срамоти.
6 De én féreg vagyok s nem férfiú; embereknek csúfja és a nép útálata.
А ја сам црв, а не човек; подсмех људима и руг народу.
7 A kik engem látnak, mind csúfolkodnak rajtam, félrehúzzák ajkaikat és hajtogatják fejöket:
Који ме виде, сви ми се ругају, разваљују уста, машу главом,
8 Az Úrra bízta magát, mentse meg őt; szabadítsa meg őt, hiszen gyönyörködött benne!
И говоре ослонио се на Господа, нека му помогне, нека га избави, ако га милује.
9 Mert te hoztál ki engem az anyám méhéből, és biztattál engem anyámnak emlőin.
Та, Ти си ме извадио из утробе; Ти си ме умирио на сиси матере моје.
10 Születésem óta a te gondod voltam; anyám méhétől fogva te voltál Istenem.
За Тобом пристајем од рођења, од утробе матере моје Ти си Бог мој.
11 Ne légy messze tőlem, mert közel a nyomorúság, és nincs, a ki segítsen.
Не удаљуј се од мене; јер је невоља близу, а нема помоћника.
12 Tulkok sokasága kerített be engem, körülfogtak engem Básán bikái.
Оптече ме мноштво телаца; јаки волови васански опколише ме;
13 Feltátották rám szájokat, mint a ragadozó és ordító oroszlán.
Развалише на ме уста своја. Лав је гладан и риче.
14 Mint a víz, úgy kiöntettem; csontjaim mind széthullottak; szívem olyan lett, mint a viasz, megolvadt belső részeim között.
Као вода разлих се; расуше се све кости моје; срце моје поста као восак, растопило се у мени.
15 Erőm kiszáradt, mint cserép, nyelvem ínyemhez tapadt, és a halál porába fektetsz engemet.
Сасуши се као цреп крепост моја, и језик мој приону за грло, и у прах смртни мећеш ме.
16 Mert ebek vettek körül engem, a gonoszok serege körülfogott; átlyukasztották kezeimet és lábaimat.
Опколише ме пси многи; чета зликоваца иде око мене, прободоше руке моје и ноге моје.
17 Megszámlálhatnám minden csontomat, ők pedig csak néznek s bámulnak rám.
Могао бих избројати све кости своје. Они гледају, и од мене начинише ствар за гледање.
18 Megosztoznak ruháimon, és köntösömre sorsot vetnek.
Деле хаљине моје међу собом, и за доламу моју бацају жреб.
19 De te, Uram, ne légy messze tőlem; én erősségem, siess segítségemre.
Али Ти, Господе, не удаљуј се. Сило моја, похитај ми у помоћ.
20 Szabadítsd meg lelkemet a kardtól, s az én egyetlenemet a kutyák körmeiből.
Избави од мача душу моју, од пса јединицу моју.
21 Ments meg engem az oroszlán torkából, és a bivalyok szarvai közül hallgass meg engem.
Сачувај ме од уста лавових, и од рогова биволових, чувши, избави ме.
22 Hadd hirdessem nevedet atyámfiainak, és dicsérjelek téged a gyülekezetben.
Казујем име Твоје браћи; усред скупштине хвалићу Те.
23 Ti, a kik félitek az Urat, dicsérjétek őt! Jákób minden ivadékai dicsőítsétek őt, és féljétek őt Izráel minden magzata!
Који се бојите Господа, хвалите Га. Све семе Јаковљево! Поштуј Га. Бој Га се, све семе Израиљево!
24 Mert nem veti meg és nem útálja meg a szegény nyomorúságát; és nem rejti el az ő orczáját előle, és mikor kiált hozzá, meghallgatja.
Јер се не оглуши молитве ништег нити је одби; не одврати од њега лице своје, него га услиши кад Га зазва.
25 Felőled lesz dicséretem a nagy gyülekezetben. Az én fogadásaimat megadom azok előtt, a kik félik őt.
Тебе ћу хвалити на скупштини великој; завете своје свршићу пред онима који се Њега боје.
26 Esznek a nyomorultak és megelégesznek, dicsérik az Urat, a kik őt keresik. Éljen szívetek örökké!
Нека једу убоги и насите се, и нека хвале Господа који Га траже; живо да буде срце ваше довека.
27 Megemlékeznek és megtérnek az Úrhoz a föld minden határai, és leborul előtted a pogányok minden nemzetsége.
Опоменуће се и обратиће се ка Господу сви крајеви земаљски, и поклониће се пред Њим сва племена незнабожачка.
28 Mert az Úré a királyi hatalom, uralkodik a pogányokon is.
Јер је Господње царство; Он влада народима.
29 Esznek és leborulnak a föld gazdagai mind; ő előtte hajtanak térdet, a kik a porba hullanak, és a ki életben nem tarthatja lelkét.
Јешће и поклониће се сви претили на земљи; пред Њим ће пасти сви који силазе у прах, који не могу сачувати душу своју у животу.
30 Őt szolgálják a fiak, az Úrról beszélnek az utódoknak.
Семе ће њихово служити Њему. Казиваће се за Господа роду потоњем.
31 Eljőnek s hirdetik az ő igazságát az ő utánok való népnek, hogy ezt cselekedte!
Доћи ће, и казиваће правду Његову људима његовим, који ће се родити; јер је Он учинио ово.
