Zsoltárok 17
1 Dávid imádsága. Hallgasd meg, Uram, az igazságot, vedd észre könyörgésemet, figyelmezzél imádságomra, mely nem jő csalárd ajakról.
Услиши, Господе, правду, чуј глас мој, прими у уши молитву моју не из уста лажљивих.
2 A te orczádtól jőjjön ki ítéletem, a te szemeid hadd lássanak igazat.
Од лица Твог нека изађе суд мој, очи Твоје нека погледају на правицу.
3 Megpróbáltad az én szívemet, meglátogattál éjjel; próbáltál engem, nem találtál semmi rosszat; ha tán gondoltam is, nem jött ki a számon.
Испитај срце моје, обиђи ноћу; у огњу ме окушај, и нећеш наћи неправде моје.
4 Az emberek cselekedeteinél a te ajkad igéjével vigyáztam az erőszakosnak ösvényeire.
Уста се моја не дохватају дела људских; ради речи уста Твојих држим се путева оштрих.
5 Ragaszkodtak lépteim a te ösvényeidhez, nem ingadoztak lábaim.
Утврди стопе моје на стазама својим да не залазе кораци моји.
6 Hívtalak én, mert te felelhetsz nékem, Istenem! Hajtsd hozzám füledet, hallgasd meg az én beszédemet.
Тебе призивам, јер ћеш ме услишити Боже! Пригни к мени ухо своје, и чуј речи моје.
7 Mutasd meg csudálatosan a te kegyelmedet, a ki megszabadítod jobboddal a te benned bízókat a támadóktól.
Покажи дивну милост своју, који избављаш оне који се у Те уздају од оних који се противе десници Твојој.
8 Tarts meg engemet, mint szemed fényét; szárnyaid árnyékába rejts el engemet.
Чувај ме као зеницу ока: сеном крила својих заклони ме
9 A gonoszok elől, a kik pusztítanak engem; ellenségeim elől, a kik lelkendezve vesznek körül engem.
Од безбожника који ме нападају, од непријатеља душе моје, који су ме опколили.
10 Megkövéredett szívöket elzárták, szájokkal kevélyen szólanak.
Срце своје затворише; устима својим говоре охоло.
11 Körülvettek most minket mentünkben; szemeiket ránk szegzik, hogy földre terítsenek.
Изагнавши ме опет су око мене; очи су своје упрли да ме оборе на земљу.
12 Hasonlók az oroszlánhoz, a mely zsákmányra szomjaz, és a rejtekhelyen ülő oroszlánkölyökhöz.
Они су као лав који хоће да растрже, и као лавић који седи у потаји.
13 Kelj fel, oh Uram! Szállj vele szembe, terítsd le őt, szabadítsd meg lelkemet a gonosztól fegyvereddel;
Устани, Господе, претеци их, обори их. Одбрани душу моју мачем својим од безбожника,
14 Az emberektől, oh Uram, kezeddel, a világ embereitől! Az ő osztályrészük az életben van; megtöltötted hasukat javaiddal, bővölködnek fiakkal, a miök pedig marad, gyermekeikre hagyják.
Руком својом, Господе, од људи ових, од људи овог света, којима је део овај живот, којима си трбух напунио свог богатства, да ће им и синови бити сити и остатак оставити својој деци.
15 Én igazságban nézem a te orczádat, megelégszem a te ábrázatoddal, midőn felserkenek.
А ја ћу у правди гледати лице Твоје; кад се пробудим, бићу сит од прилике Твоје.
