Zsoltárok 138

1 Dávidé. Magasztallak téged teljes szívemből; énekkel áldlak az istenek előtt.

Славим Те, Господе, од свега срца свог, пред боговима певам Теби.

2 Szent templomod felé hajolok, s magasztalom nevedet kegyelmedért és igazságodért; mert minden neveden felül felmagasztalád a te beszédedet.

Поклањам се пред светом црквом Твојом, и славим име Твоје, за доброту Твоју и за истину Твоју; јер си по сваком имену свом подигао реч своју.

3 Mikor kiáltottam, meghallgattál engem, felbátorítottál engem, lelkemben erő támadt.

У дан, у који зазвах, Ти си ме услишио, дунуо слободу у душу моју.

4 Magasztal téged, Uram, e földnek minden királya, mikor meghallják szádnak beszédeit,

Славиће Те, Господе, сви цареви земаљски, кад чују речи уста Твојих;

5 És énekelnek az Úrnak útairól, mert nagy az Úr dicsősége!

И певаће путеве Господње, јер је велика слава Господња.

6 Noha felséges az Úr, mégis meglátja az alázatost, a kevélyt pedig távolról ismeri.

Јер је висок Господ, и види ниског, и високог издалека познаје.

7 Ha nyomorúságban vergődöm, megelevenítesz; ellenségeim haragja ellen kinyújtod kezedet, és a te jobbkezed megment engemet.

Ако пођем у тузи, Ти ћеш ме оживети; на злоћу непријатеља мојих пружићеш руку своју и заклониће ме десница Твоја.

8 Elvégzi értem az Úr. Uram, a te kegyelmed örökkévaló: ne hagyd el a te kezeidnek alkotásait!

Господ ће свршити за мене. Господе! Милост је Твоја довека; дела руку својих не остављај.