Zsoltárok 13

1 Az éneklőmesternek; Dávid zsoltára.

Докле ћеш ме, Господе, сасвим заборављати? Докле ћеш одвраћати лице своје од мене?

2 Uram, meddig felejtkezel el rólam végképen? Meddig rejted el orczádat tőlem?

Докле ћу се домишљати у души својој, мутити се у срцу свом дан и ноћ? Докле ће се непријатељ мој подизати нада мном?

3 Meddig tanakodjam lelkemben, bánkódjam szívemben naponként? Meddig hatalmaskodik az én ellenségem rajtam?

Погледај, услиши ме, Господе, Боже мој! Просветли очи моје да не заспим на смрт.

4 Nézz ide, felelj nékem, Uram Istenem; világosítsd meg szemeimet, hogy el ne aludjam a halálra;

Да не рече непријатељ мој: Надвладао сам га; да се не радују који ме гоне, ако посрнем.

5 Hogy ne mondja ellenségem: meggyőztem őt; háborgatóim ne örüljenek, hogy tántorgok.

А ја се уздам у милост Твоју; радоваће се срце моје за спасење Твоје.

6 Mert én a te kegyelmedben bíztam, örüljön a szívem a te segítségednek; hadd énekeljek az Úrnak, hogy jót tett velem!

Певаћу Господу, који ми добро чини.