Zsoltárok 120

1 Grádicsok éneke. Nyomorúságomban az Úrhoz kiálték, és meghallgata engem.

Ка Господу завиках у невољи својој, и услиши ме.

2 Mentsd meg, Uram, lelkemet a hazug ajaktól és a csalárd nyelvtől!

Господе! Избави душу моју од уста лажљивих и од језика лукавог.

3 Mit adjanak néked, vagy mit nyujtsanak néked, te csalárd nyelv?!

Шта ће Ти дати и шта ће Ти принети језик лукави?

4 Vitéznek hegyes nyilait fenyőfa parázsával.

Он је као оштре стреле у јакога, као угљевље смреково.

5 Jaj nékem, hogy Mésekben bujdosom és a Kédár sátrai közt lakom!

Тешко мени кад сам туђин код Месеха, живим код шатора кидарских.

6 Sok ideje lakozik az én lelkem a békességnek gyűlölőivel!

Дуго је живела душа моја с онима који мрзе на мир.

7 Magam vagyok a békesség, de mihelyt megszólalok, ők viadalra készek.

Ја сам миран; али кад станем говорити у њих је рат.