Zsoltárok 112

1 Dicsérjétek az Urat. Boldog az ember, a ki féli az Urat, és az ő parancsolataiban igen gyönyörködik.

Благо човеку који се боји Господа, коме су веома омилеле заповести Његове.

2 Hős lesz annak magva a földön; a hívek nemzedéke megáldatik.

Силно ће бити на земљи семе његово, род праведнички биће благословен.

3 Gazdagság és bőség lesz annak házában, s igazsága mindvégig megmarad.

Обиље је и богатство у дому његовом, и правда његова траје довека.

4 Az igazakra világosság fénylik a sötétben: attól a ki irgalmas, kegyelmes és igaz.

У тами сјаје видело праведницима од доброг, милостивог и праведног.

5 Jó annak az embernek, a ki könyörül és kölcsön ad; dolgait pedig igazán végezi.

Благо ономе који је милостив и даје у зајам! Он ће дати тврђу речима својим на суду.

6 Mivelhogy soha sem ingadoz: örök emlékezetben lesz az igaz.

Јер неће посрнути довека, праведник ће се спомињати увек.

7 Semmi rossz hírtől nem fél; szíve erős, az Úrban bizakodó.

Не боји се злог гласа; срце је његово стално, узда се у Господа.

8 Rendületlen az ő szíve; nem fél, míglen ellenségeire lenéz.

Утврђено је срце његово, неће се побојати, и видеће како падају непријатељи његови.

9 Osztogat, adakozik a szegényeknek; igazsága megmarad mindvégig; az ő szarva felemeltetik dicsőséggel.

Просипа, даје убогима; правда његова траје довека, рог се његов узвишује у слави.

10 Látja ezt a gonosz és dühöng; fogait csikorgatja és eleped; a gonoszok kivánsága semmivé lesz.

Безбожник види, и једи се, шкргуће зубима својим, и сахне. Жеља ће безбожницима пропасти.