Zsoltárok 110

1 Dávidé; zsoltár. Monda az Úr az én uramnak: Ülj az én jobbomon, a míg ellenségeidet zsámolyul vetem a te lábaid alá.

Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране, док положим непријатеље Твоје за подножје ногама Твојим.

2 A te hatalmad pálczáját kinyújtja az Úr Sionból, mondván: Uralkodjál ellenségeid között!

Скиптар силе даје ти Господ са Сиона: владај сред непријатеља својих.

3 A te néped készséggel siet a te sereggyűjtésed napján, szentséges öltözetekben; hajnalpir méhéből leszen ifjaidnak harmatja.

У дан рата Твог народ је Твој готов у светој красоти. Као роса зори из утробе, таква је у Тебе младост Твоја.

4 Megesküdt az Úr és meg nem másítja: Pap vagy te örökké Melkhisedek rendje szerint.

Господ се заклео, и неће се покајати: ти си свештеник довека по реду Мелхиседековом.

5 Az Úr a te jobbod felől; megrontja az ő haragja napján a királyokat;

Господ је теби с десне стране. Побиће у дан гнева свог цареве;

6 Ítéletet tart a nemzetek között; telve lesz holttestekkel; összezúz messze földön minden főt.

Судиће народима, напуниће земљу трупова; сатрће главу на земљи широкој.

7 Az út mellett való patakból iszik; ezért emeli fel az ő fejét.

Из потока ће на путу пити, и зато ће подигнути главу.