Zsoltárok 108

1 Ének. Dávid zsoltára. Kész az én szívem, oh Isten, hadd énekeljek és zengedezzek; az én dicsőségem is kész.

Готово је срце моје, Боже; певаћу и хвалићу заједно са славом својом.

2 Serkenj fel te lant és hárfa, hadd keltsem fel a hajnalt!

Прени се псалтире и гусле, устаћу рано.

3 Hálát adok néked a népek között Uram, és zengedezek néked a nemzetek között!

Славићу Тебе, Господе, по народима, појаћу Теби по племенима.

4 Mert nagy, egek felett való a te kegyelmed, és a felhőkig ér a te hűséges voltod!

Јер је сврх небеса милост Твоја и до облака истина Твоја.

5 Magasztaltassál fel, oh Isten, az egek felett, és dicsőséged legyen az egész földön!

Узвиси се више небеса, Боже, и по свој земљи нека буде слава Твоја!

6 Hogy megszabaduljanak a te szeretteid, segíts a te jobb kezeddel és hallgass meg engem!

Да би се избавили мили Твоји, помози десницом својом, и услиши ме.

7 Az ő szentélyében szólott az Isten: Örvendezek, hogy eloszthatom Sikhemet, és felmérhetem Sukkothnak völgyét.

Бог рече у светињи својој: "Веселићу се, разделићу Сихем, и долину Сокот размерићу.

8 Enyém Gileád, enyém Manassé; Efraim az én fejemnek védelme, Júda az én törvényrendelőm.

Мој је Галад, мој је Манасија, Јефрем је крепост главе моје, Јуда скиптар мој.

9 Moáb az én mosdómedenczém, Edomra az én saruimat vetem, Filistea felett kaczagok.

Моав је чаша из које се умивам, Едому ћу пружити обућу своју; над земљом филистејском попеваћу."

10 Kicsoda visz el engem a kerített városba? kicsoda vezérel engem Edomig?

Ко ће ме одвести у тврди град? Ко ће ме отпратити до Едома?

11 Nem te vagy-é, oh Isten, a ki megvetettél minket, hogy ki ne menj, oh Isten, a mi seregeinkkel?

Зар нећеш Ти, Боже, који си нас одбацио, и не идеш, Боже, с војскама нашим?

12 Adj szabadulást nékünk az ellenségtől, mert hiábavaló az emberi segítség!

Дај нам помоћ у тескоби, одбрана је човечија узалуд.

13 Istennel hatalmasan cselekszünk, és ő megtapodja ellenségeinket.

Богом смо јаки; Он гази непријатеље наше.