Példabeszédek 24
1 Ne irígykedjél a gonosztevőkre, se ne kivánj azokkal lenni.
Не завиди злим људима нити жели да си с њима.
2 Mert pusztítást gondol az ő szívök, és bajt szólnak az ő ajkaik.
Јер о погибли мисли срце њихово и усне њихове говоре о муци.
3 Bölcseség által építtetik a ház, és értelemmel erősíttetik meg.
Мудрошћу се зида кућа и разумом утврђује се.
4 És tudomány által telnek meg a kamarák minden drága és gyönyörűséges marhával.
И знањем се пуне клети сваког блага и драгоцена и мила.
5 A bölcs férfiú erős, és a tudós ember nagy erejű.
Мудар је човек јак, и разуман је човек силан снагом.
6 Mert az eszes tanácsokkal viselhetsz hadat hasznodra; és a megmaradás a tanácsosok sokasága által van.
Јер мудрим саветом ратоваћеш, и избављење је у мноштву саветника.
7 Magas a bolondnak a bölcseség; a kapuban nem nyitja meg az ő száját.
Високе су безумноме мудрости; неће отворити уста својих на вратима.
8 A ki azon gondolkodik, hogy gonoszt cselekedjék, azt cselszövőnek hívják.
Ко мисли зло чинити зваће се зликовац.
9 A balgatag dolognak gondolása bűn; és a rágalmazó az ember előtt útálatos.
Мисао безумникова грех је, и подсмевач је гад људски.
10 Ha lágyan viselted magadat a nyomorúságnak idején: szűk a te erőd.
Ако клонеш у невољи, скратиће ти се сила.
11 Szabadítsd meg azokat, a kik a halálra vitetnek, és a kik a megöletésre tántorognak, tartóztasd meg!
Избављај похватане на смрт; и које хоће да погубе, немој се устегнути од њих.
12 Ha azt mondanád: ímé, nem tudtuk ezt; nemde, a ki vizsgálja az elméket, ő érti, és a ki őrzi a te lelkedet, ő tudja? és kinek-kinek az ő cselekedetei szerint fizet.
Ако ли кажеш: Гле, нисмо знали за то; неће ли разумети Онај који испитује срца, и који чува душу твоју неће ли дознати и платити свакоме по делима његовим?
13 Egyél, fiam, mézet, mert jó; és a színméz édes a te ínyednek.
Сине мој, једи мед, јер је добар, и саће, јер је слатко грлу твом.
14 Ilyennek ismerd a bölcseséget a te lelkedre nézve: ha azt megtalálod, akkor lesz jó véged, és a te reménységed el nem vész!
Тако ће бити познање мудрости души твојој, кад је нађеш; и биће плата, и надање твоје неће се затрти.
15 Ne leselkedjél, oh te istentelen, az igaznak háza ellen, ne pusztítsd el az ő ágyasházát!
Безбожниче, не вребај око стана праведниковог, и не квари му почивање.
16 Mert ha hétszer elesik is az igaz, ugyan felkél azért; az istentelenek pedig csak egy nyavalyával is elvesznek.
Јер ако и седам пута падне праведник, опет устане, а безбожници пропадају у злу.
17 Mikor elesik a te ellenséged: ne örülj; és mikor megütközik: ne vígadjon a te szíved,
Кад падне непријатељ твој, немој се радовати, и кад пропадне, нека не игра срце твоје.
18 Hogy az Úr meg ne lássa és gonosz ne legyen szemeiben, és el ne fordítsa arról az ő haragját te reád.
Јер би видео Господ и не би Му било мило, и обратио би гнев свој од њега на тебе.
19 Ne gerjedj haragra a gonosztevők ellen, ne irígykedjél az istentelenekre;
Немој се жестити ради неваљалаца, немој завидети безбожницима.
20 Mert a gonosznak nem lesz jó vége, az istentelenek szövétneke kialszik.
Јер нема плате неваљалцу, жижак ће се безбожницима угасити.
21 Féld az Urat, fiam, és a királyt; a pártütők közé ne elegyedjél.
Бој се Господа, сине мој, и цара, и не мешај се с немирницима.
22 Mert hirtelenséggel feltámad az ő nyomorúságok, és e két rendbeliek büntetését ki tudja?
Јер ће се уједанпут подигнути погибао њихова, а ко зна пропаст која иде од обојице?
23 Ezek is a bölcsek szavai. Személyt válogatni az ítéletben nem jó.
И ово је за мудраце: Гледати ко је ко на суду није добро.
24 A ki azt mondja az istentelennek: igaz vagy, ezt megátkozzák a népek, megútálják a nemzetek.
Ко говори безбожнику: Праведан си, њега ће проклињати људи и мрзиће на њ народи.
25 A kik pedig megfeddik a bűnöst, azoknak gyönyörűségökre lesz, és jó áldás száll reájok!
А који га карају, они ће бити мили, и доћи ће на њих благослов добрих.
26 Ajkakat csókolgat az, a ki igaz beszédeket felel.
Ко говори речи истините, у уста љуби.
27 Szerezd el kivül a te dolgodat, és készíts elő a te meződben; annakutána építsd a házadat.
Уреди свој посао на пољу, и сврши своје на њиви, потом и кућу своју зидај.
28 Ne légy bizonyság ok nélkül a te felebarátod ellen; avagy ámítanál-é valakit a te ajkaiddal?
Не буди сведок на ближњег свог без разлога, и не варај уснама својим.
29 Ne mondd ezt: a miképen cselekedett én velem, úgy cselekszem ő vele; megfizetek az embernek az ő cselekedete szerint.
Не говори: Како је он мени учинио тако ћу ја њему учинити; платићу овом човеку по делу његовом.
30 A rest embernek mezejénél elmenék, és az esztelennek szőleje mellett.
Иђах мимо њиве човека лењог и мимо винограда човека безумног;
31 És ímé, mindenütt felverte a tövis, és színét elfedte a gyom; és kőgyepüje elromlott vala.
И гле, беше све зарасло у трње и све покрио чкаљ, и ограда им камена разваљена.
32 Melyet én látván gondolkodám, és nézvén, ezt a tanulságot vevém abból:
И видевши узех на ум, и гледах и поучих се.
33 Egy kis álom, egy kis szunynyadás, egy kis kézösszetevés az alvásra,
Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да починеш,
34 És így jő el, mint az útonjáró, a te szegénységed, és a te szükséged, mint a paizsos férfiú.
У том ће доћи сиромаштво твоје као путник, и оскудица твоја као оружан човек.
