Példabeszédek 14
1 A bölcs asszony építi a maga házát; a bolond pedig önkezével rontja el azt.
Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава.
2 A ki igazán jár, féli az Urat; a ki pedig elfordult az ő útaiban, megútálja őt.
Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путевима, презире Га.
3 A bolondnak szájában van kevélységnek pálczája; a bölcseknek pedig beszéde megtartja őket.
У устима је безбожниковим прут охолости, а мудре чувају уста њихова.
4 Mikor nincsenek ökrök: tiszta a jászol; a gabonának bősége pedig az ökörnek erejétől van.
Где нема волова, чисте су јасле; а обилата је летина од силе воловске.
5 A hűséges tanú nem hazud; a hamis tanú pedig hazugságot bocsát szájából.
Истинит сведок не лаже, а лажан сведок говори лаж.
6 A csúfoló keresi a bölcseséget, és nincs; a tudomány pedig az eszesnek könnyű.
Подсмевач тражи мудрост, и не находи је; а разумном је знање лако наћи.
7 Menj el a bolond férfiú elől; és nem ismerted meg a tudománynak beszédét.
Иди од човека безумног, јер нећеш чути паметне речи.
8 Az eszesnek bölcsesége az ő útának megértése; a bolondoknak pedig bolondsága csalás.
Мудрост је паметног да пази на пут свој, а безумље је безумних превара.
9 A bolondokat megcsúfolja a bűnért való áldozat; az igazak között pedig jóakarat van.
Безумнима је шала грех, а међу праведнима је добра воља.
10 A szív tudja az ő lelke keserűségét; és az ő örömében az idegen nem részes.
Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не меша се други.
11 Az istenteleneknek háza elvész; de az igazaknak sátora megvirágzik.
Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведних цветаће.
12 Van olyan út, mely helyesnek látszik az ember előtt, és vége a halálra menő út.
Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
13 Nevetés közben is fáj a szív; és végre az öröm fordul szomorúságra.
И од смеха боли срце, и весељу крај бива жалост.
14 Az ő útaiból elégszik meg az elfordult elméjű; önmagából pedig a jó férfiú.
Путева својих наситиће се ко је изопаченог срца, али га се клони човек добар.
15 Az együgyű hisz minden dolognak; az eszes pedig a maga járására vigyáz.
Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке.
16 A bölcs félvén, eltávozik a gonosztól; a bolond pedig dühöngő és elbizakodott.
Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.
17 A hirtelen haragú bolondságot cselekszik, és a cselszövő férfi gyűlölséges lesz.
Нагао човек чини безумље, а пакостан је човек мрзак.
18 Bírják az esztelenek a bolondságot örökség szerint; az eszesek pedig fonják a tudománynak koszorúját.
Луди наслеђује безумље, а разборити венчава се знањем.
19 Meghajtják magokat a gonoszok a jók előtt, és a hamisak az igaznak kapujánál.
Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведног.
20 Még az ő felebarátjánál is útálatos a szegény; a gazdagnak pedig sok a barátja.
Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља.
21 A ki megútálja az ő felebarátját, vétkezik; a ki pedig a szegényekkel kegyelmességet cselekszik, boldog az!
Ко презире ближњег свог греши; а ко је милостив убогима, благо њему.
22 Nemde tévelyegnek, a kik gonoszt szereznek? kegyelmesség pedig és igazság a jó szerzőknek.
Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вера биће онима који смишљају добро.
23 Minden munkából nyereség lesz; de az ajkaknak beszédéből csak szűkölködés.
У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво.
24 A bölcseknek ékességök az ő gazdagságuk; a tudatlanok bolondsága pedig csak bolondság.
Мудрима је венац богатство њихово, а безумље безумних остаје безумље.
25 Lelkeket szabadít meg az igaz bizonyság; hazugságokat szól pedig az álnok.
Истинит сведок избавља душе, а лажан говори превару.
26 Az Úrnak félelmében erős a bizodalom, és az ő fiainak lesz menedéke.
У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.
27 Az Úrnak félelme az életnek kútfeje, a halál tőrének eltávoztatására.
Страх је Господњи извор животу да се човек сачува од пругала смртних.
28 A nép sokasága a király dicsősége; a nép elfogyása pedig az uralkodó romlása.
У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.
29 A haragra késedelmes bővelkedik értelemmel; a ki pedig elméjében hirtelenkedő, bolondságot szerez az.
Ко је спор на гнев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост.
30 A szelíd szív a testnek élete; az irígység pedig a csontoknak rothadása.
Живот је телу срце здраво, а завист је трулеж у костима.
31 A ki elnyomja a szegényt, gyalázattal illeti annak teremtőjét; az pedig tiszteli, a ki könyörül a szűkölködőn.
Ко чини криво убогоме, срамоти Створитеља његовог; а поштује Га ко је милостив сиромаху.
32 Az ő nyavalyájába ejti magát az istentelen; az igaznak pedig halála idején is reménysége van.
За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на самрти.
33 Az eszesnek elméjében nyugszik a bölcseség; a mi pedig a tudatlanokban van, magát hamar megismerheti.
Мудрост почива у срцу разумног човека, а шта је у безумнима познаје се.
34 Az igazság felmagasztalja a nemzetet; a bűn pedig gyalázatára van a népeknek.
Правда подиже народ, а грех је срамота народима.
35 A királynak jóakaratja van az eszes szolgához; haragja pedig a megszégyenítőhöz.
Мио је цару разуман слуга, али на срамотног гневи се.
