Jób 6
1 Jób pedig felele, és monda:
А Јов одговори и рече:
2 Oh, ha az én bosszankodásomat mérlegre vetnék, és az én nyomorúságomat vele együtt tennék a fontba!
О да би се добро измерили јади моји, и заједно се невоља моја метнула на мерила!
3 Bizony súlyosabb ez a tenger fövenyénél; azért balgatagok az én szavaim.
Претегла би песак морски; зато ми и речи недостаје.
4 Mert a Mindenható nyilai vannak én bennem, a melyeknek mérge emészti az én lelkemet, és az Istennek rettentései ostromolnak engem.
Јер су стреле Свемогућег у мени, отров њихов испија ми дух, страхоте Божје ударају на ме.
5 Ordít-é a vadszamár a zöld füvön, avagy bőg-é az ökör az ő abrakja mellett?
Риче ли дивљи магарац код траве? Муче ли во код пиће своје?
6 Vajjon ízetlen, sótalan étket eszik-é az ember; avagy kellemes íze van-é a tojásfehérnek?
Једе ли се бљутаво без соли? Има ли сласти у биоцу од јајца?
7 Lelkem iszonyodik érinteni is; olyanok azok nékem, mint a megromlott kenyér!
Чега се душа моја није хтела дотакнути, то ми је јело у невољи.
8 Oh, ha az én kérésem teljesülne, és az Isten megadná, amit reménylek;
О да би ми се испунила молба, и да би ми Бог дао шта чекам!
9 És tetszenék Istennek, hogy összetörjön engem, megoldaná kezét, hogy szétvagdaljon engem!
И да би Бог хтео сатрти ме, да би махнуо руком својом, и истребио ме!
10 Még akkor lenne valami vigasztalásom; újjonganék a fájdalomban, a mely nem kimél, mert nem tagadtam meg a Szentnek beszédét.
Јер ми је још утеха, ако и горим од бола нити ме жали, што нисам тајио речи Светог.
11 Micsoda az én erőm, hogy várakozzam; mi az én végem, hogy türtőztessem magam?!
Каква је сила моја да бих претрпео? Какав ли је крај мој да бих продужио живот свој?
12 Kövek ereje-é az én erőm, avagy az én testem aczélból van-é?
Је ли сила моја камена сила? Је ли тело моје од бронзе?
13 Hát nincsen-é segítség számomra; avagy a szabadulás elfutott-é tőlem?!
Има ли још помоћи у мене? И није ли далеко од мене шта би ме придржало?
14 A szerencsétlent barátjától részvét illeti meg, még ha elhagyja is a Mindenhatónak félelmét.
Несрећноме треба милост пријатеља његовог, али је он оставио страх Свемогућег.
15 Atyámfiai hűtlenül elhagytak mint a patak, a mint túláradnak medrükön a patakok.
Браћа моја изневерише као поток, као бујни потоци прођоше,
16 A melyek szennyesek a jégtől, a melyekben olvadt hó hömpölyög;
Који су мутни од леда, у којима се сакрива снег;
17 Mikor átmelegülnek, elapadnak, a hőség miatt fenékig száradnak.
Кад се откраве, отеку; кад се загреју, нестане их с места њихових.
18 Letérnek útjokról a vándorok; felmennek a sivatagba utánok és elvesznek.
Тамо амо сврћу од путева својих, иду у ништа и губе се.
19 Nézegetnek utánok Téma vándorai; Sébának utasai bennök reménykednek.
Путници из Теме погледаху, који иђаху у Севу уздаху се у њих;
20 Megszégyenlik, hogy bíztak, közel mennek és elpirulnak.
Али се постидеше што се поуздаше у њих, дошавши до њих осрамотише се.
21 Így lettetek ti most semmivé; látjátok a nyomort és féltek.
Тако и ви постасте ништа; видесте погибао моју, и страх вас је.
22 Hát mondtam-é: adjatok nékem valamit, és a ti jószágotokból ajándékozzatok meg engem?
Еда ли сам вам рекао: Дајте ми, или од блага свог поклоните ми;
23 Szabadítsatok ki engem az ellenség kezéből, és a hatalmasok kezéből vegyetek ki engem?
Или избавите ме из руке непријатељеве, и из руке насилничке искупите ме?
24 Tanítsatok meg és én elnémulok, s a miben tévedek, értessétek meg velem.
Поучите ме, и ја ћу ћутати; и у чему сам погрешио, обавестите ме.
25 Oh, mily hathatósak az igaz beszédek! De mit ostoroz a ti ostorozásotok?
Како су јаке речи истините! Али шта ће укор ваш?
26 Szavak ostorozására készültök-é? Hiszen a szélnek valók a kétségbeesettnek szavai!
Мислите ли да ће речи укорити, и да је говор човека без надања ветар?
27 Még az árvának is néki esnétek, és sírt ásnátok a ti barátotoknak is?!
И на сироту нападате, и копате јаму пријатељу свом.
28 Most hát tessék néktek rám tekintenetek, és szemetekbe csak nem hazudom?
Зато сада погледајте ме, и видите лажем ли пред вама.
29 Kezdjétek újra kérlek, ne legyen hamisság. Kezdjétek újra, az én igazságom még mindig áll.
Прегледајте; да не буде неправде; прегледајте, ја сам прав у том.
30 Van-é az én nyelvemen hamisság, avagy az én ínyem nem veheti-é észre a nyomorúságot?
Има ли неправде на језику мом? Не разбира ли грло моје зла?
