Jób 41
1 Kihúzhatod-é a leviáthánt horoggal, leszoríthatod-é a nyelvét kötéllel?
Хоћеш ли удицом извући крокодила или ужем подвезати му језик?
2 Húzhatsz-é gúzst az orrába, az állát szigonynyal átfurhatod-é?
Хоћеш ли му провући ситу кроз нос? Или му шиљком провртети чељусти?
3 Vajjon járul-é elődbe sok könyörgéssel, avagy szól-é hozzád sima beszédekkel?
Хоће ли те много молити, или ће ти ласкати?
4 Vajjon frigyet köt-é veled, hogy fogadd őt örökös szolgádul?
Хоће ли учинити веру с тобом да га узмеш да ти буде слуга до века?
5 Játszhatol-é vele, miként egy madárral; gyermekeid kedvéért megkötözheted-é?
Хоћеш ли се играти с њим као с птицом, или ћеш га везати девојкама својим?
6 Alkudozhatnak-é felette a társak, vagy a kalmárok közt feloszthatják-é azt?
Хоће ли се њим частити другови? Разделити га међу трговце?
7 Tele rakhatod-é nyársakkal a bőrét, avagy szigonynyal a fejét?
Хоћеш ли му напунити кожу шиљцима и главу оствама?
8 Vesd rá a kezedet, de megemlékezzél, hogy a harczot nem ismételed.
Дигни на њ руку своју; нећеш више помињати боја.
9 Ímé, az ő reménykedése csalárd; puszta látása is halálra ijeszt!
Гле, залуду је надати му се; кад га само угледа човек, не пада ли?
10 Nincs oly merész, a ki őt felverje. Ki hát az, a ki velem szállna szembe?
Нема слободног који би га пробудио; а ко ће стати преда ме?
11 Ki adott nékem elébb, hogy azt visszafizessem? A mi az ég alatt van, mind enyém!
Ко ми је пре дао шта, да му вратим? Шта је год под свим небом, моје је.
12 Nem hallgathatom el testének részeit, erejének mivoltát, alkotásának szépségét.
Нећу ћутати о удима његовим ни о сили ни о лепоти стаса његовог.
13 Ki takarhatja fel ruhája felszínét; két sor foga közé kicsoda hatol be?
Ко ће му узгрнути горњу одећу? К чељустима његовим ко ће приступити?
14 Ki nyitotta fel orczájának ajtait? Fogainak sorai körül rémület lakik!
Врата грла његовог ко ће отворити? Страх је око зуба његових.
15 Büszkesége a csatornás pajzsok, összetartva mintegy szorító pecséttel.
Крљушти су му јаки штитови спојени тврдо.
16 Egyik szorosan a másikhoz lapul, hogy közéje levegő se megy.
Близу су једна до друге да ни ветар не улази међу њих.
17 Egyik a másikhoz tapad, egymást tartják, egymástól elszakadhatatlanok.
Једна је за другу прионула, држе се и не растављају се.
18 Tüsszentése fényt sugároz ki, és szemei, mint a hajnal szempillái.
Кад киха као да муња сева, а очи су му као трепавице у зоре.
19 A szájából szövétnekek jőnek ki, és tüzes szikrák omlanak ki.
Из уста му излазе лучеви, и искре огњене скачу.
20 Orrlyukaiból gőz lövel elő, mint a forró fazékból és üstből.
Из ноздрва му излази дим као из врелог лонца или котла.
21 Lehellete meggyujtja a holt szenet, és a szájából láng lövel elő.
Дах његов распаљује угљевље и пламен му излази из уста.
22 Nyakszirtjén az erő tanyáz, előtte félelem ugrándozik.
У врату му стоји сила, и пред њим иде страх.
23 Testének részei egymáshoz tapadtak; kemény önmagában és nem izeg-mozog.
Уди меса његовог спојени су, једноставно је на њему, не размиче се.
24 Szíve kemény, mint a kő, oly kemény, mint az alsó malomkő.
Срце му је тврдо као камен, тврдо као доњи жрвањ.
25 Hogyha felkél, hősök is remegnek; ijedtökben veszteg állnak.
Кад се дигне, дрхћу јунаци, и од страха очишћају се од греха својих.
26 Ha éri is a fegyver, nem áll meg benne, legyen bár dárda, kopja vagy kelevéz.
Да га удари мач, не може се одржати, ни копље ни стрела ни оклоп.
27 Annyiba veszi a vasat, mint a pozdorját, az aczélt, mint a korhadt fát.
Њему је гвожђе као плева, а бронза као труло дрво.
28 A nyíl vesszője el nem űzi őt, a parittyakövek pozdorjává változnak rajta.
Неће га потерати стрела, камење из праће њему је као сламка;
29 Pozdorjának tartja a buzogányütést is, és kineveti a bárd suhogását.
Као слама су му убојне справе, и смеје се баченом копљу.
30 Alatta éles cserepek vannak; mint szeges borona hentereg az iszap felett.
Под њим су оштри црепови, стере себи оштре ствари у глибу.
31 Felkavarja a mély vizet, mint a fazekat, a tengert olyanná teszi, mint a festékedény.
Чини, те ври дубина као лонац, и море се мути као у ступи.
32 Maga után világos ösvényt hagy, azt hinné valaki, a tenger megőszült.
За собом оставља светлу стазу, рекао би да је бездана оседела.
33 Nincs e földön hozzá hasonló, a mely úgy teremtetett, hogy ne rettegjen.
Ништа нема на земљи да би се испоредило с њим, да би створено било да се ничега не боји.
34 Lenéz minden nagy állatot, ő a király minden ragadozó felett.
Шта је год високо презире, цар је над свим зверјем.
