Jób 36
1 És folytatá Elihu, és monda:
Још говори Елијуј и рече:
2 Várj még egy kevéssé, majd felvilágosítlak, mert az Istenért még van mit mondanom.
Потрпи ме мало, и показаћу ти, јер још има шта бих говорио за Бога.
3 Tudásomat messzünnen veszem, és az én teremtőmnek igazat adok.
Почећу издалека беседу своју, и показаћу да је Творац мој праведан.
4 Mert az én beszédem bizonyára nem hazugság; tökéletes tudású ember áll melletted.
Доиста, неће бити лажне речи моје, код тебе је који право мисли.
5 Ímé, az Isten hatalmas, még sem vet meg semmit; hatalmas az ő lelkének ereje.
Гле, Бог је силан, али никога не одбацује, силан је снагом срчаном.
6 Nem tartja meg a gonosznak életét, de a szegénynek igaz törvényt teszen.
Не да живети безбожнику, а невољницима чини правду.
7 Nem veszi le az igazról szemeit, sőt a királyok mellé, a trónba ülteti őket örökre, hogy felmagasztaltassanak.
Не одвраћа од праведника очију својих, него још с царевима на престо посађује их на век, те се узвишују.
8 És ha békókba veretnek, és fogva tartatnak a nyomorúság kötelein:
Ако ли су оковани у пута и свезани ужима невољничким,
9 Tudtokra adja cselekedetöket, és vétkeiket, hogyha elhatalmaztak rajtok.
Тада им напомиње дела њихова и безакоња њихова како су силна.
10 Megnyitja füleiket a feddőzésnek és megparancsolja, hogy a vétekből megtérjenek:
И отвара Му ухо да би се поправили, и говори им да се врате од безакоња.
11 Ha engednek és szolgálnak néki, napjaikat jóban végzik el, és az ő esztendeiket gyönyörűségekben.
Ако послушају и стану им служити, довршују дане своје у добру и године своје у радости.
12 Ha pedig nem engednek, fegyverrel veretnek által, és tudatlanságban múlnak ki.
Ако ли не послушају, гину од мача и умиру с безумља.
13 De az álnok szívűek haragot táplálnak, nem kiáltanak, mikor megkötözi őket.
А који су лицемерног срца, навлаче гнев и не вичу кад их повеже;
14 Azért ifjúságukban hal meg az ő lelkök, és életök a paráznákéhoz hasonló.
Умире у младости душа њихова и живот њихов међу курвама.
15 A nyomorultat megszabadítja az ő nyomorúságától, és a szorongattatással megnyitja fülöket.
Избавља невољника из невоље његове и отвара му ухо у муци.
16 Téged is kiszabadítana az ínség torkából tág mezőre, a hol nincs szorultság, és asztalod étke kövérséggel lenne rakva;
Тако би и тебе извео из тескобе на пространо место, где ништа не досађује, и мирни сто твој био би пун претилине.
17 De ha gonosz ítélettel vagy tele, úgy utolérnek az ítélet és igazság.
Али си заслужио суд безбожнички; и суд и правда снађе те.
18 Csakhogy a harag ne ragadjon téged csúfkodásra, és a nagy váltságdíj se tántorítson el.
Доиста, гнев је на теби; гледај да те не одбаци у карању, те те велики откуп неће избавити.
19 Ad-é valamit a te gazdagságodra? Sem aranyra, sem semmiféle erőfeszítésre!
Хоће ли гледати на твоје богатство? Неће ни на злато ни на какву силу блага твог.
20 Ne kívánjad az éjszakát, a mely népeket mozdít ki helyökből.
Не уздиши за ноћу у коју народи одлазе на своје место.
21 Vigyázz! ne pártolj a bűnhöz, noha azt a nyomorúságnál jobban szereted.
Чувај се да не погледаш на таштину и волиш на њу него невољу.
22 Ímé, mily fenséges az Isten az ő erejében; kicsoda az, a ki úgy tanítson, mint ő?
Гле, Бог је највиши својом силом, ко је учитељ као Он?
23 Kicsoda szabta meg az ő útjait, vagy ki mondhatja azt: Igazságtalanságot cselekedtél?
Ко Му је одредио пут Његов? Или ко ће Му рећи: Чиниш неправо?
24 Legyen rá gondod, hogy magasztaljad az ő cselekedetét, a melyről énekelnek az emberek!
Опомињи се да величаш дела Његова, која гледају људи.
25 Minden ember azt szemléli; a halandó távolról is látja.
Сви људи виде их, сваки их гледа из далека.
26 Ímé, az Isten fenséges, mi nem ismerhetjük őt! esztendeinek száma sem nyomozható ki.
Гле, Бог је велик, и не можемо Га познати, број година Његових не може се докучити.
27 Hogyha magához szívja a vízcseppeket, ködéből mint eső cseperegnek alá,
Јер Он стеже капље водене, које лију дажд из облака Његових;
28 A melyet a fellegek özönnel öntenek, és hullatnak le temérdek emberre.
Кад теку облаци, капљу на мноштво људско.
29 De sőt értheti-é valaki a felhő szétoszlását, az ő sátorának zúgását?
И ко би разумео простор облацима и грмљаву у шатору његовом?
30 Ímé, szétterjeszti magára az ő világosságát, és ráborítja a tengernek gyökereit.
Како простире над њим светлост своју, и дубине морске покрива?
31 Mert ezek által ítéli meg a népeket, ád eledelt bőségesen.
Тиме суди народима, даје хране изобила.
32 Kezeit elborítja villámlással, és kirendeli a lázadó ellen.
Рукама заклања светлост, и наређује кога да срете,
33 Az ő dörgése ad hírt felőle, mint a barom a közeledő viharról.
Јављајући према њему добру вољу своју, и према стоци и према роду земаљском.
