Jób 32
1 Miután ez a három ember megszünt vala felelni Jóbnak, mivel ő igaz vala önmaga előtt:
Тада престаше она три човека одговарати Јову, јер се чињаше да је праведан.
2 Haragra gerjede Elihu, a Barakeél fia, a ki Búztól való vala, a Rám nemzetségéből. Jób ellen gerjedt föl haragja, mivel az igazabbnak tartotta magát Istennél.
А Елијуј, син Варахилов од Вуза, рода Рамовог, разгневи се на Јова што се сам грађаше праведнији од Бога;
3 De felgerjedt haragja az ő három barátja ellen is, mivelhogy nem találják vala el a feleletet, mégis kárhoztatják vala Jóbot.
И на три пријатеља његова разгневи се што не нађоше одговора и опет осуђиваху Јова.
4 Elihu azonban várakozott a Jóbbal való beszéddel, mert amazok öregebbek valának ő nála.
Јер Елијуј чекаше докле они говораху с Јовом, јер беху старији од њега.
5 De mikor látta Elihu, hogy nincs felelet a három férfiú szájában, akkor gerjede föl az ő haragja.
Па кад виде Елијуј да нема одговора у устима она три човека, распали се гнев његов.
6 És felele a Búztól való Elihu, Barakeél fia, és monda: Napjaimra nézve én még csekély vagyok, ti pedig élemedett emberek, azért tartózkodtam és féltem tudatni veletek véleményemet.
И проговори Елијуј син Варахилов од Вуза, и рече: Ја сам најмлађи, а ви сте старци, зато се бојах и не смех вам казати шта мислим.
7 Gondoltam: Hadd szóljanak a napok; és hadd hirdessen bölcseséget az évek sokasága!
Мишљах: нека говори старост, и многе године нека објаве мудрост.
8 Pedig a lélek az az emberben és a Mindenható lehellése, a mi értelmet ad néki!
Али је дух у људима, и Дух Свемогућег уразумљује их.
9 Nem a nagyok a bölcsek, és nem a vének értik az ítéletet.
Велики нису свагда мудри, и старци не знају свагда шта је право.
10 Azt mondom azért: Hallgass reám, hadd tudassam én is véleményemet!
Зато велим: послушај ме да кажем и ја како мислим.
11 Ímé, én végig vártam beszédeiteket, figyeltem, a míg okoskodtatok, a míg szavakat keresgéltetek.
Ето, чекао сам да ви изговорите, слушао сам разлоге ваше докле извиђасте беседу.
12 Igen ügyeltem reátok és ímé, Jóbot egyikőtök sem czáfolá meg, sem beszédére meg nem felelt.
Пазио сам, али гле, ни један од вас не сапре Јова, не одговори на његове речи.
13 Ne mondjátok azt: Bölcseségre találtunk, Isten győzheti meg őt és nem ember!
Може бити да ћете рећи: Нађосмо мудрост, Бог ће га оборити, не човек.
14 Mivel én ellenem nem intézett beszédet, nem is a ti beszédeitekkel válaszolok hát néki.
Није на ме управио беседе, ни ја му нећу одговарати вашим речима.
15 Megzavarodának és nem feleltek többé; kifogyott belőlök a szó.
Смели су се, не одговарају више, нестало им је речи.
16 Vártam, de nem szóltak, csak álltak és nem feleltek többé.
Чекао сам, али не говоре, стадоше, и више не одговарају.
17 Hadd feleljek hát én is magamért, hadd tudassam én is véleményemet!
Одговорићу и ја за се, казаћу и ја како мислим.
18 Mert tele vagyok beszéddel; unszolgat engem a bennem levő lélek.
Јер сам пун речи, тесно је духу у мени.
19 Ímé, bensőm olyan, mint az új bor, a melynek nyílása nincsen; miként az új tömlők, csaknem szétszakad.
Гле, трбух је мој као вино без одушке, и распукао би се као нов мех.
20 Szólok tehát, hogy levegőhöz jussak; felnyitom ajkaimat, és felelek.
Говорићу да одахнем, отворићу усне своје, и одговорићу.
21 Nem leszek személyválogató senki iránt; nem hizelkedem egy embernek sem;
Нећу гледати ко је ко, и човеку ћу говорити без ласкања.
22 Mert én hizelkedni nem tudok; könnyen elszólíthatna engem a teremtőm!
Јер не умем ласкати; одмах би ме узео Творац мој.
