Jób 27
1 Jób pedig folytatá az ő beszédét, monda:
И Јов настави беседу своју и рече:
2 Él az Isten, a ki az én igazamat elfordította, és a Mindenható, a ki keserűséggel illette az én lelkemet,
Тако да је жив Бог, који је одбацио парбу моју, и Свемогући, који је ојадио душу моју,
3 Hogy mindaddig, a míg az én lelkem én bennem van, és az Istennek lehellete van az én orromban;
Док је душа моја у мени, и дух Божји у ноздрвама мојим,
4 Az én ajakim nem szólnak álnokságot, és az én nyelvem nem mond csalárdságot!
Неће усне моје говорити безакоња, нити ће језик мој изрицати преваре.
5 Távol legyen tőlem, hogy igazat adjak néktek! A míg lelkemet ki nem lehelem, ártatlanságomból magamat ki nem tagadom.
Не дао Бог да пристанем да имате право; докле дишем, нећу одступити од своје доброте.
6 Igazságomhoz ragaszkodom, róla le nem mondok; napjaim miatt nem korhol az én szívem.
Држаћу се правде своје, нити ћу је оставити; неће ме прекорити срце моје докле сам жив.
7 Ellenségem lesz olyan, mint a gonosz, és a ki ellenem támad, mint az álnok.
Непријатељ мој биће као безбожник, и који устаје на ме, као безаконик.
8 Mert micsoda reménysége lehet a képmutatónak, hogy telhetetlenkedett, ha az Isten mégis elragadja az ő lelkét?
Јер како је надање лицемеру, кад се лакоми, а Бог ће ишчупати душу његову?
9 Meghallja-é kiáltását az Isten, ha eljő a nyomorúság reá?
Хоће ли Бог услишити вику његову кад на њ дође невоља?
10 Vajjon gyönyörködhetik-é a Mindenhatóban; segítségül hívhatja-é mindenkor az Istent?
Хоће ли се Свемогућем радовати? Хоће ли призивати Бога у свако време?
11 Megtanítlak benneteket Isten dolgaira; a mik a Mindenhatónál vannak, nem titkolom el.
Учим вас руци Божјој, и како је у Свемогућег не тајим.
12 Ímé, ti is mindnyájan látjátok: miért van hát, hogy hiábavalósággal hivalkodtok?!
Ето, ви све видите, зашто дакле једнако говорите залудне ствари?
13 Ez a gonosz embernek osztályrésze Istentől, és a kegyetlenek öröksége a Mindenhatótól, a melyet elvesznek:
То је део човеку безбожном од Бога, и наследство које примају насилници од Свемогућег.
14 Ha megsokasulnak is az ő fiai, a kardnak sokasulnak meg, és az ő magzatai nem lakhatnak jól kenyérrel sem.
Ако му се множе синови, множе се за мач, и натражје његово неће се наситити хлеба.
15 Az ő maradékai dögvész miatt temettetnek el, és az ő özvegyeik meg sem siratják.
Који остану иза њега, на смрти ће бити погребени, и удовице њихове неће плакати.
16 Ha mint a port, úgy halmozná is össze az ezüstöt, és úgy szerezné is össze ruháit, mint a sarat:
Ако накупи сребра као праха, и набави хаљина као блата,
17 Összeszerezheti ugyan, de az igaz ruházza magára, az ezüstön pedig az ártatlan osztozik.
Шта набави, обући ће праведник, и сребро ће делити безазлени.
18 Házát pók módjára építette föl, és olyanná, mint a csősz-csinálta kunyhó.
Гради себи кућу као мољац, и као колибу коју начини чувар.
19 Gazdagon fekszik le, mert nincsen kifosztva; felnyitja szemeit és semmije sincsen.
Богат ће умрети, а неће бити прибран; отвориће очи а ничега неће бити.
20 Meglepi őt, mint az árvíz, a félelem, éjjel ragadja el a zivatar.
Стигнуће га страхоте као воде; ноћу ће га однети олуја.
21 Felkapja őt a keleti szél és elviszi, elragadja őt helyéről.
Узеће га ветар источни, и отићи ће; вихор ће га однети с места његовог.
22 Nyilakat szór reá és nem kiméli; futva kell futnia keze elől.
То ће Бог пустити на њ, и неће га жалити; он ће једнако бежати од руке Његове.
23 Csapkodják felette kezeiket, és kisüvöltik őt az ő lakhelyéből.
Други ће пљескати рукама за њим, и звиждаће за њим с места његовог.
