Jób 21
1 Felele pedig Jób, és monda:
А Јов одговори и рече:
2 Jól hallgassátok meg az én beszédemet, és legyen ez a ti vigasztalástok helyett.
Слушајте добро речи моје, и то ће ми бити од вас утеха.
3 Szenvedjetek el engem, a míg szólok, azután gúnyoljátok ki beszédemet.
Потрпите ме да ја говорим, а кад изговорим, подсмевајте ми се.
4 Avagy én embernek panaszolkodom-é? Miért ne volna hát keserű a lelkem?
Еда ли се ја човеку тужим? И како не би био жалостан дух мој?
5 Tekintsetek reám és álmélkodjatok el, és tegyétek kezeteket szátokra.
Погледајте на ме, и дивите се, и метните руку на уста.
6 Ha visszaemlékezem, mindjárt felháborodom, és reszketés fogja el testemet.
Ја кад помислим, страх ме је, и гроза подузима тело моје.
7 Mi az oka, hogy a gonoszok élnek, vénséget érnek, sőt még meg is gyarapodnak?
Зашто безбожници живе? Старе? И богате се?
8 Az ő magvok előttök nő fel ő velök, és az ő sarjadékuk szemeik előtt.
Семе њихово стоји тврдо пред њима заједно с њима, и натражје њихово пред њиховим очима.
9 Házok békességes a félelemtől, és az Isten vesszeje nincsen ő rajtok.
Куће су њихове на миру без страха, и прут Божји није над њима.
10 Bikája folyat és nem terméketlen, tehene megellik és el nem vetél.
Бикови њихови скачу, и не промашују; краве њихове теле се, и не јалове се.
11 Kieresztik, mint nyájat, kisdedeiket, és ugrándoznak az ő magzataik.
Испуштају као стадо децу своју, и синови њихови поскакују.
12 Dobot és hárfát ragadnak, és örvendeznek a síp zengésének.
Подвикују уз бубањ и уз гусле, веселе се уза свиралу.
Проводе у добру дане своје, и за час силазе у гроб. (Sheol h7585)
14 Noha azt mondják Istennek: Távozzál el tőlünk, mert a te utaidnak tudásában nem gyönyörködünk!
А Богу кажу: Иди од нас, јер нећемо да знамо за путеве твоје.
15 Micsoda a Mindenható, hogy tiszteljük őt, és mit nyerünk vele, ha esedezünk előtte?
Шта је свемогући да му служимо? И каква нам је корист, да му се молимо?
16 Mindazáltal az ő javok nincsen hatalmukban, azért a gonoszok tanácsa távol legyen tőlem!
Гле, добро њихово није у њиховој руци; намера безбожничка далеко је од мене.
17 Hányszor aluszik el a gonoszok szövétneke, és jő rájok az ő veszedelmök! Hányszor osztogatja részöket haragjában.
Колико се пута гаси жижак безбожнички и долази им погибао, дели им муке у делу свом Бог?
18 Olyanok lesznek, mint a pozdorja a szél előtt, és mint a polyva, a melyet forgószél ragad el.
Бивају као плева на ветру, као прах који разноси вихор?
19 Isten az ő fiai számára tartja fenn annak büntetését. Megfizet néki, hogy megérzi majd.
Чува ли Бог синовима његовим погибао њихову, плаћа им да осете?
20 Maga látja meg a maga veszedelmét, és a Mindenható haragjából iszik.
Виде ли својим очима погибао своју, и пију ли гнев Свемогућег?
21 Mert mi gondja van néki házanépére halála után, ha az ő hónapjainak száma letelt?!
Јер шта је њима стало до куће њихове након њих, кад се број месеца њихових прекрати?
22 Ki taníthatja Istent bölcseségre, hisz ő ítéli meg a magasságban levőket is!
Еда ли ће Бога ко учити мудрости, који суди високима?
23 Ez meghal az ő teljes boldogságában, egészen megelégedetten és nyugodtan;
Један умире у потпуној сили својој, у миру и у срећи.
24 Fejőedényei tejjel vannak tele, csontjainak velője nedvességtől árad.
Музилице су му пуне млека, и кости су му влажне од мождина.
25 Amaz elkeseredett lélekkel hal meg, mert nem élhetett a jóval.
А други умире ојађене душе, који није уживао добра.
26 Együtt feküsznek a porban, és féreg lepi őket.
Обојица леже у праху, и црви их покривају.
27 Ímé, jól tudom a ti gondolatitokat és a hamisságokat, a melyekkel méltatlankodtok ellenem;
Ето, знам ваше мисли и судове, којима ми чините криво.
28 Mert ezt mondjátok: Hol van ama főembernek háza, hol van a gonoszok lakozásának sátora?
Јер говорите: Где је кућа силног, и где је шатор у коме наставају безбожници?
29 Avagy nem kérdeztétek-é meg azokat, a kik sokat utaznak és jeleiket nem ismeritek-é?
Нисте ли никад питали путника? И шта вам казаше нећете да знате,
30 Bizony a veszedelemnek napján elrejtetik a gonosz, a haragnak napján kiszabadul.
Да се на дан погибли оставља задац, кад се пусти гнев.
31 Kicsoda veti szemére az ő útját, és a mit cselekedett, kicsoda fizet meg néki azért?
Ко ће га укорити у очи за живот његов? И ко ће му вратити шта је учинио?
32 Még ha a sírba vitetik is ki, a sírdomb felett is él.
Али се износи у гробље и остаје у гомили.
33 Édesek lesznek néki a sírnak hantjai, és maga után vonsz minden embert, a mint számtalanok mentek el előtte.
Слатке су му груде од долине, и вуче за собом све људе, а онима који га претекоше нема броја.
34 Hogyan vigasztalnátok hát engem hiábavalósággal? Feleselésetek igazságtalanság marad.
Како ме, дакле, напразно тешите кад у одговорима вашим остаје превара?
