Jób 19
1 Felele pedig Jób, és monda:
А Јов одговори и рече:
2 Meddig búsítjátok még a lelkemet, és kínoztok engem beszéddel?
Докле ћете мучити душу моју и сатирати ме речима?
3 Tízszer is meggyaláztatok már engem; nem pirultok, hogy így erősködtök ellenem?
Већ сте ме десет пута наружили; није вас стид што тако наваљујете на ме?
4 Még ha csakugyan tévedtem is, tévedésem énmagamra hárul.
Али ако сам доиста погрешио, погрешка ће моја остати код мене.
5 Avagy csakugyan pöffeszkedni akartok ellenem, és feddődni az én gyalázatom felett?
Ако ли се још хоћете да дижете на ме и да ме корите мојом срамотом,
6 Tudjátok meg hát, hogy Isten alázott meg engem, és az ő hálójával ő vett engem körül.
Онда знајте да ме је Бог оборио и мрежу своју разапео око мене.
7 Ímé, kiáltozom az erőszak miatt, de meg nem hallgattatom, segélyért kiáltok, de nincsen igazság.
Ето, вичем на неправду, али се не слушам; вапим, али нема суда.
8 Utamat úgy elgátolta, hogy nem mehetek át rajta, és az én ösvényemre sötétséget vetett.
Заградио је пут мој да не могу проћи; на стазе моје метнуо је мрак.
9 Tisztességemből kivetkőztetett, és fejemnek koronáját elvevé.
Свукао је с мене славу моју и скинуо венац с главе моје.
10 Megronta köröskörül, hogy elveszszek, és reménységemet, mint a fát, letördelé.
Порушио ме је од свуда, да ме нема; и као дрво ишчупао је надање моје.
11 Felgerjesztette haragját ellenem, és úgy bánt velem, mint ellenségeivel.
Распалио се на ме гнев Његов, и узео ме је међу непријатеље своје.
12 Seregei együtt jövének be és utat csinálnak ellenem, és az én sátorom mellett táboroznak.
Војске Његове дођоше све заједно и насуше к себи пут к мени, стадоше у логор около шатора мог.
13 Atyámfiait távol űzé mellőlem, barátaim egészen elidegenedtek tőlem.
Браћу моју удаљио је од мене, и знанци моји туђе се од мене.
14 Rokonaim visszahúzódtak, ismerőseim pedig elfelejtkeznek rólam.
Ближњи моји оставише ме, и знанци моји заборавише ме.
15 Házam zsellérei és szolgálóim idegennek tartanak engem, jövevény lettem előttök.
Домашњи моји и моје слушкиње гледају ме као туђина; странац сам у очима њиховим.
16 Ha a szolgámat kiáltom, nem felel, még ha könyörgök is néki.
Зовем слугу свог, а он се не одзива, а молим га устима својим.
17 Lehelletem idegenné lett házastársam előtt, s könyörgésem az én ágyékom magzatai előtt.
Дах је мој мрзак жени мојој, а преклињем је синовима утробе своје.
18 Még a kisdedek is megvetnek engem, ha fölkelek, ellenem szólnak nékem.
Ни деца не хају за ме; кад устанем, руже ме.
19 Megútált minden meghitt emberem; a kiket szerettem, azok is ellenem fordultak.
Мрзак сам свима неверним својим, и које љубљах посташе ми противници.
20 Bőrömhöz és húsomhoz ragadt az én csontom, csak fogam húsával menekültem meg.
За кожу моју као за месо моје прионуше кости моје; једва оста кожа око зуба мојих.
21 Könyörüljetek rajtam, könyörüljetek rajtam, oh ti barátaim, mert az Isten keze érintett engem!
Смилујте се на ме, смилујте се на ме, пријатељи моји, јер се рука Божија дотакла мене.
22 Miért üldöztök engem úgy, mint az Isten, és mért nem elégesztek meg a testemmel?
Зашто ме гоните као Бог, и меса мог не можете да се наситите?
23 Oh, vajha az én beszédeim leirattatnának, oh, vajha könyvbe feljegyeztetnének!
О кад би се написале речи моје! Кад би се ставиле у књигу!
24 Vasvesszővel és ónnal örökre kősziklába metszetnének!
Писаљком гвозденом и оловом на камену за вечни спомен кад би се урезале!
25 Mert én tudom, hogy az én megváltóm él, és utoljára az én porom felett megáll.
Али знам да је жив мој Искупитељ, и на последак да ће стати над прахом.
26 És miután ezt a bőrömet megrágják, testem nélkül látom meg az Istent.
И ако се ова кожа моја и рашчини, опет ћу у телу свом видети Бога.
27 A kit magam látok meg magamnak; az én szemeim látják meg, nem más. Az én veséim megemésztettek én bennem;
Ја исти видећу Га, и очи моје гледаће Га, а не друге. А бубрега мојих нестаје у мени.
28 Mert ezt mondjátok: Hogyan fogjuk őt üldözni! látva, hogy a dolog gyökere én bennem rejlik.
Него би требало да кажете: Зашто га гонимо? Кад је корен беседе у мени.
29 Féljetek a fegyvertől, mert a fegyver a bűnök miatt való büntetés, hogy megtudjátok, hogy van ítélet!
Бојте се мача; јер је мач освета за безакоње; и знајте да има суд.
