< Jób 17 >
1 Lelkem meghanyatlott, napjaim elfogynak, vár rám a sír.
Дух се мој квари, дана мојих нестаје; гробови су моји.
2 Még mindig csúfot űznek belőlem! Szemem az ő patvarkodásuk között virraszt.
Код мене су ругачи, и око моје проводи ноћи у јаду који ми задају.
3 Kezest magadnál rendelj, kérlek, nékem; különben ki csap velem kezet?
Дај ми ко ће јамчити код Тебе; ко је тај који ће се руковати са мном?
4 Minthogy az ő szívöket elzártad az értelem elől, azért nem is magasztalhatod fel őket.
Јер си од њиховог срца сакрио разум; зато их нећеш узвисити.
5 A ki prédává juttatja barátait, annak fiainak szemei elfogyatkoznak.
Ко ласка пријатељима, његовим ће синовима очи посахнути.
6 Példabeszéddé tőn engem a népek előtt, és ijesztővé lettem előttök.
Учинио је од мене причу народима, и постао сам бубњање међу њима.
7 A bosszúság miatt szemem elhomályosodik, és minden tagom olyan, mint az árnyék.
Потамнело је око моје од јада, и сви уди моји посташе као сен.
8 Elálmélkodnak ezen a becsületesek, és az ártatlan a képmutató ellen támad.
Зачудиће се томе прави, и безазлени ће устати на лицемере.
9 Ám az igaz kitart az ő útján, és a tiszta kezű ember még erősebbé lesz.
Али ће се праведник држати свог пута, и ко је чистих руку већма ће ојачати.
10 Nosza hát, térjetek ide mindnyájan; jőjjetek, kérlek, úgy sem találok bölcset köztetek.
А ви вратите се свиколики и ходите; нећу наћи мудра међу вама.
11 Napjaim elmulának, szívemnek kincsei: terveim meghiusulának.
Дани моји прођоше, мисли моје покидаше се, што имах у срцу.
12 Az éjszakát nappallá változtatják, és a világosság csakhamar sötétséggé lesz.
Од ноћи начинише дан, и светлост је близу мрака.
13 Ha reménykedem is, a sír már az én házam, a sötétségben vetettem az én ágyamat. (Sheol )
Да бих се надао, гроб ће ми бити кућа; у тами ћу прострети постељу себи. (Sheol )
14 A sírnak mondom: Te vagy az én atyám; a férgeknek pedig: Ti vagytok az én anyám és néném.
Гробу вичем: Ти си отац мој; црвима: Ти си мати моја, ти си сестра моја.
15 Hol tehát az én reménységem, ki törődik az én reménységemmel?
И где је сада надање моје? Моје надање ко ће видети?
16 Leszáll az majd a sír üregébe, velem együtt nyugoszik a porban. (Sheol )
У гроб ће сићи, починуће са мном у гробу. (Sheol )