Jób 13
1 Ímé, mindezeket látta az én szemem, hallotta az én fülem és megértette.
Ето, све је то видело око моје, чуло ухо моје, и разумело.
2 A mint ti tudjátok, úgy tudom én is, és nem vagyok alábbvaló nálatok.
Шта ви знате, знам и ја, нисам гори од вас.
3 Azonban én a Mindenhatóval akarok szólani; Isten előtt kivánom védeni ügyemet.
Ипак бих говорио са Свемогућим, и рад сам с Богом правдати се.
4 Mert ti hazugságnak mesterei vagytok, és mindnyájan haszontalan orvosok.
Јер ви измишљате лажи, сви сте залудни лекари.
5 Vajha legalább mélyen hallgatnátok, az még bölcseségtekre lenne.
О да бисте сасвим ћутали! Били бисте мудри.
6 Halljátok meg, kérlek, az én feddőzésemet, és figyeljetek az én számnak pörlekedéseire.
Чујте мој одговор, и слушајте разлоге уста мојих.
7 Az Isten kedvéért szóltok-é hamisságot, és ő érette szóltok-é csalárdságot?
Треба ли да говорите за Бога неправду или превару да говорите за Њ?
8 Az ő személyére néztek-é, ha Isten mellett tusakodtok?
Треба ли да Му гледате ко је? Треба ли да се препирете за Бога?
9 Jó lesz-é az, ha egészen kiismer benneteket, avagy megcsalhatjátok-é őt, a mint megcsalható az ember?
Хоће ли бити добро кад вас стане испитивати? Хоћете ли Га преварити као што се вара човек?
10 Keményen megbüntet, ha titkon vagytok is személyválogatók.
Заиста ће вас карати, ако тајно узгледате ко је.
11 Az ő fensége nem rettent-é meg titeket, a tőle való félelem nem száll-é rátok?
Величанство Његово неће ли вас уплашити? И страх Његов неће ли вас спопасти?
12 A ti emlékezéseitek hamuba írott példabeszédek, a ti menedékváraitok sárvárak.
Спомени су ваши као пепео, и ваше висине као гомиле блата.
13 Hallgassatok, ne bántsatok: hadd szóljak én, akármi essék is rajtam.
Ћутите и пустите ме да ја говорим, па нека ме снађе шта му драго.
14 Miért szaggatnám fogaimmal testemet, és miért szorítanám markomba lelkemet?
Зашто бих кидао месо своје својим зубима и душу своју метао у своје руке?
15 Ímé, megöl engem! Nem reménylem; hiszen csak utaimat akarom védeni előtte!
Гле, да ме и убије, опет ћу се уздати у Њ, али ћу бранити путеве своје пред Њим.
16 Sőt az lesz nékem segítségül, hogy képmutató nem juthat elébe.
И Он ће ми бити спасење, јер лицемер неће изаћи преда Њ.
17 Hallgassátok meg figyelmetesen az én beszédemet, vegyétek füleitekbe az én mondásomat.
Слушајте добро беседу моју, и нека вам уђе у уши шта ћу исказати.
18 Ímé, előterjesztem ügyemet, tudom, hogy nékem lesz igazam.
Ево, спремио сам парбу своју, знам да ћу бити прав.
19 Ki az, a ki perelhetne velem? Ha most hallgatnom kellene, úgy kimulnék.
Ко ће се прети са мном? Да сад умукнем, издахнуо бих.
20 Csak kettőt ne cselekedj velem, szined elől akkor nem rejtőzöm el.
Само двоје немој ми учинити, па се нећу крити од лица Твог.
21 Vedd le rólam kezedet, és a te rettentésed ne rettentsen engem.
Уклони руку своју од мене, и страх Твој да ме не страши.
22 Azután szólíts és én felelek, avagy én szólok hozzád és te válaszolj.
Потом зови ме, и ја ћу одговарати; или ја да говорим, а Ти ми одговарај.
23 Mennyi bűnöm és vétkem van nékem? Gonoszságomat és vétkemet add tudtomra!
Колико је безакоња и греха мојих? Покажи ми преступ мој и грех мој.
24 Mért rejted el arczodat, és tartasz engemet ellenségedül?
Зашто скриваш лице своје и држиш ме за непријатеља свог?
25 A letépett falevelet rettegteted-é, és a száraz pozdorját üldözöd-é?
Хоћеш ли скршити лист који носи ветар или ћеш гонити суву сламку,
26 Hogy ily sok keserűséget szabtál reám, és az én ifjúságomnak vétkét örökölteted velem?!
Кад ми пишеш горчине, и дајеш ми у наследство грехе младости моје,
27 Hogy békóba teszed lábaimat, vigyázol minden én utamra, és vizsgálod lábomnak nyomait?
И мећеш ноге моје у кладе, и пазиш на све стазе моје и идеш за мном устопце?
28 Az pedig elsenyved, mint a redves fa, mint ruha, a melyet moly emészt.
А он се распада као трулина, као хаљина коју једе мољац.
