Zsoltárok 64

1 A karmesternek. Zsoltár Dávidtól. Halljad, Isten, hangomat panaszomban; ellenség rettentésétől óvd meg éltemet.

Чуј, Боже, глас мој у јаду мом; од страшног непријатеља сачувај живот мој.

2 Rejts el engem a gonosztevők tanakodásától, csődülésétől a jogtalanság cselekvőinek:

Сакриј ме од гомиле безаконика, од чете злочинаца,

3 a kik élesítotték, mint a kardot, nyelvüket, fe. szítotték nyilukat, a keserű szót,

Који наоштрише језик свој као мач, стрељају речима, које задају ране,

4 hogy meglőjék rejtekben a gáncstalant, hirtelen lövik meg s nem félnek.

Да би из потаје убили правога. Изненада ударају на њ и не боје се;

5 Megerősödnek ők, a rossz dolgot elbeszélik, hogy tőröket rejtenek majd; azt mondják, ki látja őket?

Утврђују себе у злим намерама, договарају се како ће замке сакрити, веле: Ко ће их видети?

6 Jogtalanságokat fürkésznek ki: Elvégeztük a fürkészett fürkészést! A férfi belseje pedig és a szíve mélységes.

Измишљају злочинства и говоре: Свршено је! Шта ће се радити, смишљено је! А шта је унутра и срце у човека дубоко је.

7 Meglőtte őket Isten, nyiltól hirtelen lettek a sebeik.

Али ће их Бог поразити; удариће их стрела изненада.

8 Megejtette őket magukat a nyelvük: fejet csóválnak mind, a kik nézik.

Обориће један другог језиком својим. Ко их год види, бежаће од њих.

9 S megfélemlettek az emberek mind; hirdetik az Isten cselekvését és művét szemlélik.

Сви ће се људи бојати и казиваће чудо Божије, и познаће у томе дело Његово.

10 Örülni fog az igaz az Orökkévalóban és menedéket talál benne, és dicsekszenek mind az egyenesszivüek.

А праведник ће се веселити о Господу и уздаће се у Њега, и хвалиће се сви који су правог срца.