Zsoltárok 61

1 A karmesternek. Hárfajátékra. Dávidtól. Halljad Isten fohászomat, figyelj imádságomra!

Чуј, Боже, вику моју, слушај молитву моју.

2 A föld végéről hozzád kiáltok föl, mikor szívem elborul; sziklára, mely magas nekem, vezérelj engem.

Од краја земље вичем к Теби, кад клону срце моје. Изведи ме на гору, где се не могу попети.

3 Mert menedék voltál nekem, erős torony ellenség elől.

Јер си Ти уточиште моје, тврди заклон од непријатеља.

4 Hadd időzöm sátradban örökké, keresek menedéket szárnyaid rejtekében. Széla.

Да живим у стану Твом довека, и починем под кровом крила Твојих.

5 Mert te, Isten, hallgattál fogadásaimra, megadod neved tisztelőinek örökségét.

Јер Ти, Боже, чујеш завете моје и дајеш ми достојање оних који поштују име Твоје.

6 Napokat tégy hozzá a király napjaihoz, évei annyi mint nemzedék meg nemzedék!

Додај дане к данима царевим, и године његове продужи од колена на колено.

7 Székeljen örökké Isten előtt, szeretet és hűség, rendeld, hogy megóvják!

Нека царује довека пред Богом; заповеди милости и истини нека га чувају.

8 Ekképen hadd zengem nevedet mindétig, hogy megfizessem fogadásaimat napról napra!

Тако ћу певати имену Твом свагда, извршујући завете своје сваки дан.