Zsoltárok 58

1 A karmesternek. Ne ronts szerint. Dávidtól dal. Valóban némán beszéltek-e igazságot, egyenességgel itélitek az emberfiakat?

Говорите ли заиста истину, силни, судите ли право, синови човечији?

2 Sőt szívben jogtalanságokat cselekesztek, kezeitek erőszakát méritek az országban.

Та, безакоња састављате у срцу, мећете на мерила злочинства руку својих на земљи.

3 Elvetemedtek a gonoszok anyaméhtől fogva, eltévelyedtek születéstől fogva a hazugságot beszélők.

Од самог рођења застранише безаконици, од утробе материне тумарају говорећи лаж.

4 Mérgük van, olyanféle mint a kígyó mérge, mint a siket viperáé, mely bedugja fülét,

У њима је јед као јед змијињи, као глуве аспиде, која затискује ухо своје,

5 hogy meg ne hallja hangját a sugdosóknak, kiokult igézőnek igézését.

Која не чује глас бајачев, врачара вештог у врачању.

6 Isten, rombold le fogaikat szájukban, a fiatal oroszlánok zápfogait rontsd le, Örökkévaló!

Боже! Поломи им зубе у устима њиховим; разбиј чељусти лавовима, Господе!

7 Olvadjanak el, mint a vizek, melyek szétfolynak – nyilait úgy feszitse, mintha letörnének! –

Нек се пролију као вода, и нестане их. Кад пусте стреле, нека буду као сломљене.

8 mint a csiga, mely olvadva mászik, mint koraszülött, mint vakondok, melyek napot nem láttak.

Као пуж, који се рашчиња, нека ишчиле; као дете, које жена побаци, нека не виде сунца.

9 Mielőtt megéreznék fazekaitok a tövist, mintegy nyersen, mintegy haragban elviszi a vihar.

Пре него котлови ваши осете топлоту од потпаљеног трња, и сирово и нагорело нека разнесе вихор.

10 Örül az igaz, mert megtorlást látott, lábait füröszti a gonoszok vérében.

Обрадоваће се праведник кад види освету, опраће ноге своје у крви безбожниковој.

11 Majd így szól az ember: Bizony van gyümölcs az igaz számára, bizony van Isten, a ki bíró a földön.

И рећи ће људи: Заиста има плода праведнику! Заиста је Бог судија на земљи!