Zsoltárok 50
1 Zsoltár Ászáftól. Isten, az Isten, az Örökkévaló beszélt, hívta a földet, napkeltétől napnyugtáig.
Бог над боговима, Господ, говори и дозива земљу од истока сунчаног до запада.
2 Cziónból, a tökéletes szépségűböl feltündöklött az Isten –
Са Сиона, који је врх красоте, јавља се Бог.
3 jöjjön Istenünk és ne hallgasson – tűz emészt előtte és körülötte viharzik nagyon.
Иде Бог наш, и не ћути; пред Њим је огањ који прождире, око Њега је бура велика.
4 Szólítja az eget felülről és a földet, hogy itélje népét.
Дозива небо одозго и земљу, да суди народу свом:
5 Gyűjtsétek elém a jámboraimat, kik áldozat mellett kötik meg szövetségemet
"Скупите ми свеце моје, који су учинили са мном завет на жртви."
6 És hirdetik az egek az ő igazságát, hogy Isten itélni készül. Széla.
(И небеса огласише правду Његову, јер је тај судија Бог.)
7 Halljad népem, hadd beszéljek, Izraél, hadd intselek téged; Isten, a te Istened vagyok.
Слушај, народе мој, шта ћу ти казати, Израиљу, шта ћу ти јавити. Ја сам Бог, Бог твој.
8 Nem vágóáldozataid miatt dorgállak, hisz égőáldozataid mindég előttem vannak;
Нећу те за жртве твоје карати; твоје жртве паљенице свагда су преда мном.
9 nem fogadok el házadból tulkot, aklaidból bakokat.
Не треба ми узимати телета из дома твог, ни јарића из торова твојих.
10 Mert enyém minden vadja az erdőnek, a barmok hegyek ezrein;
Јер је моје све горско зверје, и стока по планинама на хиљаде.
11 ismerem a hegyek madarát mind, s mi a mezőn sürög, velem van.
Знам све птице по горама, и красота пољска преда мном је.
12 Ha éhezném, nem mondanám neked, mert enyém a világ és teljessége.
Да огладним, не бих теби рекао, јер је моја васиљена и све што је у њој.
13 Eszem-e én a bikák husát s a bakok vérét iszom-e?
Зар ја једем месо волујско, или крв јарећу пијем?
14 Áldozz Istennek hálaáldozatot, és fizesd meg a legfelsőnek fogadásaidat;
Принеси Богу хвалу на жртву, и извршуј Вишњему завете своје.
15 és szólíts engem a szorongatá. s napján, kiragadlak s te majd tisztelsz engem.
Призови ме у невољи својој, избавићу те, и ти ме прослави.
16 A gonosznak pedig mondja az Isten: Mit reeked elbeszélned törvényeimet, s miért veszed szájadra szövetségemet?
А безбожнику рече Бог: Зашто казујеш уредбе моје и носиш завет мој у устима својим?
17 Holott te gyűlölöd az oktatást s magad mögé dobtad szavaimat.
А сам мрзиш на науку, и речи моје бацаш за леђа.
18 Ha tolvajt láttál, czimboráltál vele és házasságtörőkkel van osztályrészed.
Кад видиш лупежа, пристајеш с њим, и с прељубочинцима имаш део.
19 Szájadat neki eresztetted rosszra, s nyelvedet csalárdsághoz tapasztod.
Уста си своја пустио да говоре зло, и језик твој плете преваре.
20 Ülsz, testvéred ellen beszélsz, anyád fiára mocskot vetsz.
Седиш и говориш на брата свог, сина матере своје опадаш.
21 Ezeket tetted, és hallgattam, azt képzelted, olyan vagyok mint te; hadd dorgállak meg, hadd sorolom föl szemeid előtt.
Ти си то чинио, ја ћутах, а ти помисли да сам ја као ти. Обличићу те, метнућу ти пред очи грехе твоје.
22 Értsétek hát ezt meg, ti Istenfelejtők, nehogy szaggassak s nincs, a ki mentene.
Разумејте ово који заборављате Бога! Иначе ћу зграбити, па неће нико избавити.
23 A ki hálaáldozatot áldoz, tisztel engemet, s a ki az útra ügyel, azzal láttatom Isten üdvösségét!
Онај мене поштује који приноси хвалу на жртву и који је путем на опазу. Ја ћу му показати спасење Божије.
