Zsoltárok 47

1 A karmesternek. Kórach fiaitól. Zsoltár. Ti népek mind, csapjátok össze kezeteket, riadozzatok Istennek újjongás hangjával!

Сви народи, запљескајте рукама, покликните Богу гласом радосним.

2 Mert az Örökkévaló, a legfelső, félelmetes, nagy király ő az egész föld fölött.

Јер је Вишњи Господ страшан, цар велики над свом земљом.

3 Népeket hódoltat alánk s nemzeteket lábaink alá.

Покори нам народе и племена под ноге наше.

4 Kiválasztja számunkra birtokunkat, büszkeségét Jákóbnak, a kit szeret. Széla.

Избра нам достојање наше, красоту Јакова, који Му омиле.

5 Felszállt Isten riadás közt, az Örökkévaló karsona hangja közt.

Иде Бог уз подвикивање, Господ уз глас трубни.

6 Zengjetek Istennek, zengjetek; zengjetek királyunknak, zengjetek!

Појте Богу, појте; појте цару нашем, појте;

7 Mert királya az egész földnek Isten, zengjetek dalt.

Јер је Бог цар од све земље, појте песму.

8 Királylyá lett az Isten a nemzetek fölött, Isten ráült az ő szent trónjára.

Бог царује над народима; Бог седи на светом престолу свом.

9 Népek nemesei gyűlekeztek, Ábrahám Istenének a népe; mert Istenéi a föld paizsai: igen emelkedett ő!

Кнезови народни састављају се с народом Бога Аврамовог. Јер су штитови земаљски Божији. Да је узвишен!