Zsoltárok 38
1 Zsoltár Dávidtól. Emlékeztetésül. Őrökkévaló, ne a te haragodban büntess engem, és ne hevedben fenyíts engem!
Господе! Немој ме карати у гневу свом, нити ме наказити у јарости својој.
2 Mert nyílaid belém sülyedtek és reám sülyedt a kezed.
Јер стреле Твоје устрелише ме, и рука ме Твоја тишти.
3 Nincs épség húsomban haragvásod miatt, nincs egészség csontjaimban vétkem miatt.
Нема здравог места на телу мом од гнева Твог; нема мира у костима мојим од греха мог.
4 Mert bűneim túlhaladtak fejemen, nehéz teherhént nagyon is nehezek nekem.
Јер безакоња моја изађоше врх главе моје, као тешко бреме отежаше ми.
5 Megbűzhödtek, senyvedtek sebeim oktalanságom miatt.
Усмрдеше се и загнојише се ране моје од безумља мог.
6 Lehorgadtam. meggörnyedtem felette nagyon, egész nap elbúsultan jártam.
Згрчио сам се и погурио веома, сав дан идем сетан;
7 Mert ágyékaim telve vannak üszöggel és nincsen épség húsomban.
Јер сам изнутра пун огња, и нема здравог места на телу мом.
8 Megdermedtem és megtörődtem felette nagyon, ordítottam szívem sohajtásától.
Изнемогох и веома ослабих, ричем од трзања срца свог.
9 Uram, előtted minden hivánságom, és nyögésem nincs elrejtve előled.
Господе! Пред Тобом су све жеље моје, и уздисање моје није од Тебе сакривено.
10 Szívem hánytorog, elhagyott erőm, szemeim világossága – az sincs meg nálam.
Срце моје јако куца, остави ме снага моја, и вид очију мојих, ни њега ми нема.
11 Barátaim és társaim csapásommal szemben félre állanak, és a hozzám közel levők messzünnen álltak meg.
Другови моји и пријатељи моји видећи ране моје одступише, далеко стоје ближњи моји.
12 Tőrt vetettek, kik életemre törnek, és a kik bajomat keresik, veszedelmeket beszélnek, és csalásokat szólnak egész nap.
Који траже душу моју намештају замку, и који су ми злу ради, говоре о погибли и по сав дан мисле о превари.
13 De én akár a süket nem hallok és akár a néma, a ki nem nyitja föl száját.
А ја као глув не чујем и као нем који не отвара уста своја.
14 Olyan lettem mint férfi, a ki nem hall, s a kinek szájában nincsenek ellenvetések.
Ја сам као човек који не чује или нема у устима својим правдања.
15 Mert reád, Örökkévaló, várakoztam, te felelsz majd Uram, Istenem.
Јер Тебе, Господе, чекам, Ти одговарај за мене, Господе, Боже мој!
16 Mert azt mondtam: csak ne örüljenek rajtam, midőn lábam megtántorodott, fenhéjáztak ellenem.
Јер рекох: Да ми се не свете, и да се не размећу нада мном, кад се спотакне нога моја.
17 Mert én bukásra vagyok elkészülve, és fájdalmam mindég előttem van.
Јер сам готов пасти, и туга је моја свагда са мном.
18 Mert jelentem bűnömet, aggódom vétkem miatt.
Признајем кривицу своју, и тужим ради греха свог.
19 De ellenségeim életben vannak, hatalmasak, és sokan vannak, kik engem hazugul gyűlölnek:
Непријатељи моји живе, јаки су, и сила их има што ме ненавиде на правди.
20 s a kik rosszal fizetnek jóért, megvádolnak azért, hogy jóra törekedtem.
Који ми враћају зло за добро, непријатељи су ми зато што сам пристао за добрим.
21 Ne hagyj el, Örökkévaló; Istenem, ne légy távol tőlem.
Немој ме оставити, Господе, Боже мој! Немој се удаљити од мене.
22 Siess segítségemre, Uram, segedelmem!
Похитај у помоћ мени, Господе, Спаситељу мој!
