Zsoltárok 35
1 Dávidtól. Perelj, Örökkévaló, perlőimmel, karczolj harczolóimmal!
Господе! Буди супарник супарницима мојим; удри оне који ударају на ме.
2 Ragadj paizsot és vértet, és kelj föl védelmemre.
Узми оружје и штит, и дигни се мени у помоћ.
3 Ránts ki dárdát és zárd el útját üldözőimnek, mondd lelkemnek: segítséged vagyok.
Потегни копље, и пресеци пут онима који ме гоне, реци души мојој: Ја сам спасење твоје.
4 Szégyenűljenek meg és piruljanak el, a kik lelkemre törnek. Hátráljanak meg és gyalázatúl legyenek, a kik vesztemet kigondolják.
Нека се постиде и посраме који траже душу моју; нека се одбију натраг и постиде који ми зло хоће.
5 Legyenek mint polyva a szél előtt, s az Örökkévaló angyala taszítja őket;
Нека буду као прах пред ветром, и анђео Господњи нека их прогони.
6 legyen útjuk sötétség és sikamlósság, és az Örökkévaló angyala üldözi őket.
Нека буде пут њихов таман и клизав, и анђео Господњи нека их тера.
7 Mert ok nélkül rejtették el nekem hálós vermüket, ok nélkül ásták azt lelkemnek.
Јер низашта застреше мрежом јаму за мене, низашта ископаше јаму души мојој.
8 Jőjjön rá vész, melyet nem sejt, és hálója, melyet elrejtett, fogja meg őt, a vészbe essék bele.
Нека дође на њега погибао ненадна, и мрежа коју је наместио нека улови њега, нека он у њу падне на погибао.
9 Lelkem pedig újjong az Örökkévalóban, örvend segítségében.
А душа ће се моја радовати о Господу, и веселиће се за помоћ Његову.
10 Mind a csontjaim mondják: Örökkévaló, ki olyan mint te, a ki megmented a szegényt a nála erősebbtől, szegényt és szűkölködőt rablójától!
Све ће кости моје рећи: Господе! Ко је као Ти, који избављаш страдалца од оног који му досађује, и ништега и убогога од оног који га упропашћује?
11 Fölállanak jogtalan tanúk, olyat, a mit nem tudok, kérdeznél tőlem.
Усташе на ме лажни сведоци; шта не знам, за оно ме питају.
12 Rosszat fizetnek nekem jóért, gyötrelmére le1kemnek.
Плаћају ми зло за добро, и сиротовање души мојој.
13 Pedig én – betegségükben öltözetem zsák volt, bőjttel sanyargattam lelkemet; imádságom pedigölembe szálljon vissza!
Ја се у болести њиховој облачих у врећу, мучих постом душу своју, и молитва се моја враћаше у прсима мојим.
14 Mintha ő barátom, testvérem volna, úgy viselkedtem, mint a ki anyát gyászol, elbúsultan görny edtem meg.
Као пријатељ, као брат поступах; бејах сетан и с обореном главом као онај који за матером жали.
15 De az én bukásomkor örültek és összegyűltek; összegyűltek ellenem elvetemültek, kiket nem ismerek, szaggattak és nem hallgattak el.
А они се радују кад се ја спотакнем, и купе се, купе се на ме, задају ране, не знам зашто, чупају и не престају.
16 Mint a kik körben ülve trágárul gúnyolódnak, vicsorítják rám fogaikat.
С неваљалим и подругљивим беспосличарима шкргућу на ме зубима својим.
17 Uram, meddig nézed? Hozd vissza lelkemet tembolásaiktól, fiatal oroszlánok közül magános lelkemet.
Господе! Хоћеш ли дуго гледати? Отми душу моју од нападања њиховог, од ових лавова јединицу моју.
18 Hadd magasztallak nagy gyűlekezetben, tömérdek nép közt hadd dicsérlek!
Признаћу Те у сабору великом, усред многог народа хвалићу Те.
19 Ne örüljenek rajtam, kik hazugul ellenségeim, kik ok nélkül gyűlölőim, ne liunyorgassar. ak szemmel.
Да ми се не би светили који ми злобе неправедно, и намигивали очима који мрзе на ме низашта.
20 Mert nem békét beszélnek és az ország nyugalmasai ellen csalá. rd dolgokat gondolnak ki.
Јер они не говоре о миру, него на мирне на земљи измишљају лажне ствари.
21 Tágra nyitották ellenem szájukat, azt mondták: hah, hah, látta a szemünk,
Разваљују на ме уста своја, и говоре: Добро! Добро! Види око наше.
22 Te láttad Örökkévalö, ne hallgass; Uram, ne légy távoltölem!
Видиш, Господе! Немој ћутати; Господе! Немој одступити од мене.
23 Serkenj és ébredj jogomért, Istenem és Uram, ügyemért!
Пробуди се, устани на суд мој, Боже мој и Господе, и на парницу моју.
24 Szerezz jogot nekem igazságod szerint, Örökkévaló, én Istenem, hogy ne örüljenek rajtam;
Суди ми по правди својој, Господе, Боже мој, да ми се не свете.
25 ne mondják szivükben: Hah, a vágyunk! ne mondják: elnyeltük őt.
Не дај да говоре у срцу свом: Добро! То смо хтели! Не дај да говоре: Прождресмо га.
26 Szégyenűljenek meg és piruljanak e1 egyetemben, kik örülnek bajomon, öltsenek szégyent és gyalázatot, kik fenhéjáznak ellenem.
Нек се постиде и посраме сви који се радују злу мом, нек се обуку у стид и у срам који се размећу нада мном.
27 Újjongjanak és örüljenek, kik igazamat kivánják, és mondják mindig: nagy az Örökkévaló, ki l: ivánja szolgája békéjét.
Нека се радују и веселе који ми желе правду, и говоре једнако: Велик Господ, који жели мира слузи свом!
28 Nyelvem pedig rebegje el igazságodat, egész nap a te dicséretedet!
И мој ће језик казивати правду Твоју, и хвалу Теби сваки дан.
