Zsoltárok 147
1 Hallelúja! Mert jó zengeni Istenünknek, mert kellemes, illendő a dicséret.
Хвалите Господа, јер је слатко певати Бога нашег, јер Благоме приликује хвала.
2 Fölépíti Jeruzsálemet az Örökkévaló, Izraél eltaszítottjait egybegyűjti.
Господ зида Јерусалим, сабира расејане синове Израиљеве;
3 Ő, ki meggyógyítja a megtört szivüeket és bekötözi fájdalmaikat;
Исцељује оне који су скрушеног срца, и лечи туге њихове;
4 számát olvassa meg a csillagoknak, mindnyájukat néven szólítja.
Избраја мноштво звезда, и све их зове именом.
5 Nagy az urunk és sok erejű, értelmének nincsen száma.
Велик је Господ наш и велика је крепост Његова, и разуму Његовом нема мере.
6 Föntartja az alázatosakat az Örökkévaló, földig alázza le a gonoszokat.
Прихвата смерне Господ, а безбожне понижава до земље.
7 Énekeljetek az Örökkévalónak hálaszóval, zengjetek Istenünknek hárfával!
Редом певајте Господу хвалу, ударајте Богу нашем у гусле.
8 A ki felhőkkel borítja az eget, ki esőt készít a földnek, ki füvet sarjaszt a hegyeken;
Он застире небо облацима, спрема земљи дажд, чини те расте на горама трава;
9 megadja kenyerét a baromnak, a hollófiaknak, a melyek felkiáltanak.
Даје стоци пићу њену, и вранићима, који вичу к Њему.
10 Nem a lónak erejében telik kivánsága, nem a férfi czombjaiban telik kedve.
Не мари за силу коњску, нити су Му мили краци човечији.
11 Kedveli az Örökkévaló azokat, kik őt félik, azokat, kik várakoznak kegyelmére.
Мили су Господу они који Га се боје, који се уздају у милост Његову.
12 Dicsőitsd, Jeruzsálem, az Örökkévalót, dicsérd Istenedet, oh Czión!
Слави, Јерусалиме, Господа; хвали Бога свог, Сионе!
13 Mert megerősítette kapuid reteszeit, megáldotta gyermekeidet tebenned.
Јер Он утврђује преворнице врата твојих, благосиља синове твоје у теби.
14 Ő, ki békét teszen határodul, búzának javával jóllakat téged;
Ограђује међе твоје миром, насићава те једре пшенице.
15 ki szavát a földre küldi, hamarosan szalad az igéje;
Шаље говор свој на земљу, брзо тече реч Његова.
16 ki havat ad, akár a gyapju, deret szór, akár a hamu,
Даје снег као вуну, сипа иње као пепео.
17 dobja jegét, akár kenyérdarabok, fagya előtt ki állhat meg?
Баца град свој као залогаје, пред мразом Његовим ко ће остати?
18 Küldi igéjét s elolvasztja azokat, fuvatja szelét: folynak a vizek,
Пошаље реч своју, и све се раскрави; дуне духом својим, и потеку воде.
19 Tudtára adja igéjét Jákóbnak, törvényeit és rendeleteit Izraélnek.
Он је јавио реч своју Јакову, наредбе и судове своје Израиљу.
20 Nem tett úgy egy nem yetnek sem, és rendeleteit – nem ismerik azokat. Hallelúja!
Ово није учинио ни једном другом народу, и судова Његових они не знају. Алилуја!
